БИОЧ

БИОЧ, највиша планина у северозападном делу Црне Горе. Налази се између долине реке Комарнице на истоку и долине реке Сутјеске на западу. Састављена је од кречњачких стена и припада динарском планинском систему. Највиши врх ове планине, као и тог дела Црне Горе, јесте Велики Витао од 2.397 м н.в. Б. је окружен високим планинама (Маглић, Волујак), које су током дилувијума биле под ледницима, а савремени рељеф се одликује крашким и ледничким облицима. Ледничким валовом Језерине и Суводола планина је подељена на Велики и Мали Б. Планински врхови су заравњени што указује на остатке старе абразионе површи, савремених висина 2.300--300–2.400 м. Интензивни тектонски покрети и каснија ерозија условили су велику дисекцију терена.

ЛИТЕРАТУРА: М. Миливојевић, Глацијални рељеф на Волујку са Биочем и Маглићем, Бг 2007.

М.илутин Љешевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)