Прескочи до главног садржаја

БИНИЧКИ, Стеван

БИНИЧКИ, Стеван, пуковник (Мушалук код Госпића, 20. XII 1840 -- Београд, 28. IV 1903). Школовање започео у Италији, а наставио у Техничкој граничарској школи у Славонији. Похађао и курс за пешадију у Бечком Новом Mесту, након чега је произведен у чин официра аустријске војске. У њеном саставу учествовао у бици код Садове 1866. У редове српске војске, као инжењеријски поручник, ступио јануара 1870. Четири године касније унапређен је у чин капетана 2. класе, а током српско-турских ратова унапређиван је још три пута. У августу 1876. стекао чин капетана 1. класе, у октобру чин мајора, а месец дана касније и чин потпуковника. Децембра 1883. унапређен је у пуковника. Добар део своје војне каријере провео је у инжењерији и у српској војсци представљао практично једног од њених утемељивача, посебно понтонирских јединица. Био је командант понтонирског моста на Ђунису и Јасици (1871--1874), а затим командант понтонирског батаљона (до 1875). У Првом српско-турском рату био је начелник штаба Крушевачке бригаде, командант одреда на Јанковој клисури и заменик команданта бригаде. Истакао се у одбрани Јанкове клисуре, у боју код Адровца, а нарочито у Креветској бици као командант Шиљеговачке нападне колоне. Током тих акција био је рањаван два пута. У Другом српско-турском рату био је командант ћупријске окружне војске, Ибарске, а потом и Дунавске дивизије. Као командант Ибарске дивизије ослободио је Прокупље и Куршумлију. У периоду између српско-турских и Српско-бугарског рата променио је низ високих војних положаја. Био је начелник инжењерије Моравског кора, потом командант пиротске окружне војске и командант Нишког града. Од 1883. постављен је на место команданта инжењерије, а следеће 1884. за команданта Моравске дивизијске области. Исте године постао и ађутант краља Милана. У рату с Бугарском 1885. командовао је Шумадијском дивизијом. У војној служби остао до пензионисања 1891, да би 1895. био реактивиран и постављен за директора фабрике Монопола дувана. На тој дужности остао је до поновног пензионисања 1900.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Српско-турски рат, 1--2, Бг 1907; Историја српско-бугарског рата, Бг 1908; П. Опачић, С. Скоко, Српско-турски ратови 1876--1878, Бг 1981; С. Бранковић, Независност слободољубивих, Бг 1998.

М. Ј. Милићевић