БИЛОГОРА

БИЛОГОРА, побрђе у међуречју Саве и Драве, између Копривнице на северозападу и Подравске Слатине на југоистоку. Пружа се правцем северозапад–југоисток, на дужини од око 70 км. Највиши врх је Ријека (307 м). Изграђена је од кристаластих шкриљаца који су прекривени терцијерним наслагама. Покривена је шумама храста китњака, граба и букве. У нижим деловима налазе се виногради и воћњаци. У новије време североисточно од Бјеловара експлоатише се нафта, док је експлоатација лигнита престала. Путеви који на неколико места прелазе Б. спајају Подравину с Посавином. Најзначајнији су они који повезују Копривницу, Крижевце и Загреб, Ђурђевац, Бјеловар и Кутину, Вировитицу, Дарувар и Пакрац. У подножју је живело доста српског становништва које се после офанзиве „Олуја" 1995. масовно иселило у Србију.

ЛИТЕРАТУРА: А. Богнар, Географија Хрватске 2, Источна Хрватска, Зг 1975; Ј. Ђ. Марковић, Регионална географија Југославије, Бг 1980; Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1990.

Милутин Љешевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)2011)