БИЛОГОРА

БИЛОГОРА, побрђе у међуречју Саве и Драве, између Копривнице на северозападу и Подравске Слатине на југоистоку. Пружа се правцем северозапад--–југоисток, на дужини од око 70 км. Највиши врх је Ријека (307 м). Изграђена је од кристаластих шкриљаца који су прекривени терцијерним наслагама. Покривена је шумама храста китњака, граба и букве. У нижим деловима налазе се виногради и воћњаци. У новије време североисточно од Бјеловара експлоатише се нафта, док је експлоатација лигнита престала. Путеви који на неколико места прелазе Б. спајају Подравину с Посавином. Најзначајнији су они који повезују Копривницу, Крижевце и Загреб, Ђурђевац, Бјеловар и Кутину, Вировитицу, Дарувар и Пакрац. У подножју је живело доста српског становништва које се после офанзиве „Олуја" 1995. масовно иселило у Србију.

ЛИТЕРАТУРА: А. Богнар, Географија Хрватске 2, Источна Хрватска, Зг 1975; Ј. Ђ. Марковић, Регионална географија Југославије, Бг 1980; Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1990.

М.илутин Љешевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)