БИЛЕН, Бранислав

БИЛЕН, Бранислав, инжењер бродоградње, универзитетски професор (Краљево, 16. X 1931 -- Београд, 16. III 2009). Дипломирао 1956. на Факултету за стројарство и бродоградњу у Загребу, а докторирао 1974. на Машинском факултету у Београду. Радио у Бродоградилишту „Тито" у Београду (→ Бродоградња у Србији) 1956--1976. као главни пројектант, шеф пројектног бироа и технички директор. Потом прешао у Институт техничких наука САНУ, где је 1981--2001. био директор. Ради на Маш. ф. у Београду од 1982. као ванредни (до 1985), а затим редовни професор (до пензионисања 1997). У више наврата био шеф Катедре за бродоградњу истог факултета. За редовног члана Академије инжењерских наука Србије изабран је 2000.

Током 20 година рада у Бродоградилишту „Тито" руководио је пројектовањем преко 200 реализованих пловних објеката различите величине, врсте и намене. Неки од тих бродова грађени су у великим серијама, како у матичном тако и у низу других бродоградилишта. Посебно се истичу речни потискивачи грађени између 1965. и 1975, који су дали кључни допринос увођењу технологије потискивања у југословенски речни транспорт. Истичу се и лучки противпожарни реморкери с два мотора и једним прекретним пропелером у окретној сапници, грађени у периоду 1968--1975. за СССР и друге наручиоце, а који су представљали значајну иновацију тадашње бродоградње. Са Б. као водећим пројектантом Бродоградилиште је, од почетних извозних послова, израсло у институцију међународног угледа, која је, по сопственим пројектима, масовно и рутински градила и извозила бродове. Пројектни биро Бродоградилишта био је, по свим параметрима, водећи у Србији.

У Институту техничких наука САНУ Б. је радио на пројектима у вези с хидрауличким погоном бродова, хидрауличким вучним витлом и модуларном градњом бродова. По његовим пројектима 1987. реализован је експериментални модуларни мултифункционални пловни објекат с хидрауличким погоном. Као професор Маш. ф. држао је предавања на Смеру за бродоградњу (предмете Пројектовање брода, Отпор и кретање брода, Геометрија и статика брода, Конструкција брода, Технологија бродоградње). После одласка у пензију бавио се истраживањима дизел-електричног погона бродова. Аутор је монографија Новине у речној потискивачкој технолохији (Бг 1997) и Пројектовање потискивачких састава (Бг 1997), већег броја научних и стручних радова, као и заштићених (и награђиваних) патената. Добитник је Октобарске награде Београда за увођење потискивачке технологије у Југославији (1965), плакете „Крилов" (СССР) за успешно пројектовање серије лучких реморкера (1969) и плакете Југословенске Ратне Морнарице за пројекат брода за спасавање посаде потонулих подморница „Спасилац" (1976).

ЛИТЕРАТУРА: Педесет година наставе Бродоградње на Машинском факултету Универзитета у Београду, Бг 1998; М. Јовановић, Бродоградња у Србији и Црној Гори, Бг 1999.

М. Хофман