БИЛА, Сретен
БИЛА, Сретен, лекар, гинеколог-акушер, универзитетски професор (Травник, 25. VII 1934). Основне студије (1961) и специјализацију из гинекологије и акушерства (1969) завршио на Медицинском факултету у Београду. На истом факултету 1977. одбранио докторску дисертацију о прогностичкој вредности дозирања хуманог плацентног лактогена у нормалној и патолошкој трудноћи. Радио у Институту за патологију 1961‒1965, а потом до пензионисања 2001. у Институту за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије у Београду. Редовни професор Медицинског факултета у Београду од 1994. Оснивач и први начелник Одељења за асистирану фертилизацију (вантелесно оплођење) 1990--1990–2001. Експерт из области хумане репродукције и ендокринологије Савезног министарства за науку од 1995. Усавршавао се у Бриселу у Центру за хуману репродукцију (1972/73, 1988) и у Хелсинкију (1985). Доприноси: метода асистиране репродукције (вантелесне оплодње и микрофертилизације), неплодност и гинеколошка ендокринологија. Аутор монографија Савремена антенатална дијагностика (и Б. Лазаревић, Н. Радуновић, Бг 1990), Ендокринологија плаценте --– биолошке и клиничке карактеристике (Бг 1991) и Основе вантелесног оплођења (и И. Тулић, Н. Радуновић, Бг 1994). Главни и одговорни уредник Југословенске гинекологије и перинатологије (1999--1999–2002) и члан уредништава Gine--Gine–Dips (Барселона, Шпанија) и Jaмa (југословенско издање). Редовни члан Академије медицинских наука СЛД од 2004, члан Америчког националног удружења за фертилитет (FIGO) и Међународног друштва за фертилитет (IFFS).
ДЕЛА: коаутор, „Effects of 2-Br-alpha-ergocryptine, L-Dopa and cyclic imides on serum prolactin in postmenopausal women", Eur. J. Canc., 1973, 9; коаутор, „Comparative evaluation of radioimmunoassay methods for human prolactin using anti-ovine and anti-human prolactin sera", у: Radioimmunoassay and related procedures in medicine, Vienna 1974; и В. Шуловић, „Савремени приступ постављању дијагнозе секундарних аменореја", САЦЛ, 1981, 3.
ЛИТЕРАТУРА: Р. Б. Чоловић (ур.), Наставници Медицицинског факултета у Београду, III, Бг 2006.
В.ладимир Кањух
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)