БИКИЦКИ, Јован

БИКИЦКИ, Јован, сликар, примењени уметник (Србобран, 2. II 1916 ‒ Нови Сад, 23. VIII 1997). Прва ликовна сазнања стекао у УЛУС-овој школи у Београду. Дипломирао 1951. на Школи за примењену уметност у Београду, на одсеку декоративног сликарства. Члан Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине постао 1966. Бавио се разноврсном примењеном делатношћу: радио уља, аквареле, витраже и таписерије, био конзерватор средњовековних фресака, позоришни и телевизијски сценограф и наставник ликовног васпитања. Његова дела налазе се у музејима и галеријама у земљи и свету, као и у приватним збиркама. Препознатљив је по асоцијативној, лирској апстракцији, прозрачној градацији и топлини цинобер тоналитета. Излагао на самосталним изложбама у Новом Саду (1952), Сомбору (1955), Земуну (1958), Суботици (1958), Сивцу и Кули (1972). Учествовао и на бројним колективним изложбама: Форма 2 (1966), Форма 3 (1967), Форма 4 (1971), Мајски салон (1971), у Братислави (1967), на међународним изложбама у Сегиреу у Прованси (1969), Уметност Европе у Бриселу (1970), Интер 71 у Данској (1971), Међународна фигуративна уметност у Лиону (1972), Октобарски салон у Београду (1970, 1971). Носилац је Ордена заслуга за народ и добитник Специјалне награде и дипломе „Prix d`Art Etranger" (1972), „Prix de Marina" (1974), „Grand Prix de Vital Grand Prix d`Art Monumental" (1983), Медаље за мир „Алфред Нобел" од Интернационалне академске фондације „Алберт Ајнштајн" (1992).

ЛИТЕРАТУРА: Тридесет година Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине, Н. Сад 1994; М. Бикицки, Јован Бикицки --– Живот и стваралаштво, Н. Сад 2003.

Д.ијана Милашиновић Марић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)