БИКАР, Иван

БИКАР, Иван, лекар, стоматолог, универзитетски професор (Сомбор, 29. III 1903 ‒ Београд, 14. VIII 1980). Школовао се у Будимпешти, где је и дипломирао на Медицинском факултету 1928. Стаж обавио у Општој државној болници у Београду. Специјализацију зубног лекарства завршио 1932, а потом се усавршавао у Будимпешти, на Стоматолошкој клиници Мед. ф., као и у Бечу. Од 1932. до 1939. радио у Вршцу као лекар социјалног осигурања и у приватној пракси. У том периоду у више наврата усавршавао се у Бечу и Берлину. За асистента Мед. ф. у Београду изабран је 1940, а 1945. био је шеф Чељусне зубне станице Прве Југословенске армије на фронту и шеф амбуланте Генералштаба. Потом је постављен за шефа Одељења за ортодонције на Стоматолошкој клиници Војне болнице. Демобилисан је 1949. у чину резервног санитетског мајора. Један је од оснивача Стоматолошког факултета у Београду и члан Комисије која је направила први наставни план на истом факултету. Основао је Клинику за ортопедију вилица (1948) и био њен директор (1948--1973). Постављен је за ванредног професора и руководиоца Стом. ф. 1949/50 (пре избора првог декана). Хабилитациону тезу „Допринос контроли вертикалних односа вилица" одбранио 1957, када је био и изабран за редовног професора. Оснивач је Ортодонтске секције СР Србије и њен доживотни почасни председник. Један је од оснивача Удружења ортодоната Југославије и Ортодонтске секције Југославије, први председник Савеза ортодонтских друштава СФРЈ, те један од оснивача Стоматолошког гласника Србије 1954. и његов дугогодишњи главни и одговорни уредник и рецензент. Продекан Стом. ф. у Београду био 1956--1958, а декан 1958--1962. Учествовао у оснивању неколико стом. ф. и одсека у Југославији. Објавио преко 30 радова, посебно из области регулисања вертикалних односа вилица, о сметњама приликом ницања зуба, учесталости ортодонтских аномалија и генетских и негенетских утицаја на развој вилица и лица. Аутор је првог уџбеника из Ортопедије вилица у нас Основи ортопедије вилица (Бг 1962) и коаутор Зубнолекарског приручника (I--II, Бг‒Зг 1955). Неки од његових најзначајнијих радова су: „Хипно-аналгетика у зубном лекарству", САЦЛ, 1930, 6; „О такозваном цепању непца", СГС, 1957, IV, 3; „Mentum prominens", СГС, 1966, XIII, 4; „Испитивање генетских и негенетских утицаја на непчану шару", СГС, 1967, XIV, 3. Добитник је више значајних признања, награда и високих одликовања. Први је добитник Годишње награде Ортодонтске секције Србије. Пензионисан је 1973.

ЛИТЕРАТУРА: „Проф. др Иван Бикар. Поводом 60. године рођења", СГС, 1963, X, 2; Ж. Видовић, „Проф. др. И. Бикар", Acta Stomatologica Naissi, 2001, 36.

Д. Ђукановић