БИЈЕЛА

БИЈЕЛА, манастир код Шавника с храмом Св. Ђорђа. По предању подигао га је краљ Јован Владимир у XI в. Некад се звао Туњемирски, по истоименом брду изнад њега. Као оснивачи (или каснији обновитељи) помињу се Вуловићи из Бијеле и остала села дробњачког племена. У њему је 1656. преписан минеј, који се данас налази у Кијевској библиотеци. Више пута су га Турци рушили и палили, а најтеже је оштећен 1702. Успон је доживео за време 30-годишњег игуманства Максима, сина кнеза Николе Јанковића. Приновљене су две ћелије, три зграде, ваљавица, воденица, амбар и увећан земљишни фонд. Храм је украшен новим полијелејем и сребрним кандилом. Турци су га 1830. опљачкали, игумана протерали, а братство се разбежало. Обновио га је 1887. игуман Дионисије. У II светском рату конак је срушен а манастир опустео, али је 2002. обновљен и саграђен нов конак.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Бг I 1902, V 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Ружичић, „Манастир Бијела – Св. Георгије", Глас Епархије нишке, 1908, 1; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950.

Радомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)2011)