БИГАМИЈА

БИГАМИЈА (лат. bis: двапут, грч. gamei'n: женити се), брак с две жене. Прве вести о б. код Срба јављају се 1720. и потичу из Темишварског Баната. Касније се помиње и у другим крајевима на српском етничком простору, највише код Срба у Аустријском царству, на простору данашње Војводине, Славоније и северне Србије, која је почетком XVIII в. била под аустријском влашћу. По схватању српске традиционалне народне културе б. је била дозвољена у случају када је жена нероткиња, када рађа само женску децу и уколико није способна за рад. У поменутим случајевима, по обичајном народном праву, муж је могао имати две жене, посебно уколико с првом женом није имао деце, која су у патријархалном друштву сврха брака. Из тих разлога се дешавало да супруга, на сопствену иницијативу, доведе мужу другу жену, а она, у новим условима живота у новонасталој заједници, преузима улогу свекрве, односно посестриме. По позитивном законодавству б. код нас није дозвољена, те повлачи законску одговорност. У том случају се налаже поништење касније закљученог брака осим ако први брак, пре поништења другог, у међувремену законски не престане.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Ђорђевић, Наш народни живот, II, Бг 1930; М. Барјактаровић, „Случајеви двоженства код Црногораца", у: Зборник Етнографског музеја у Београду 1901--1901–1951, Бг 1953.

П.етар Влаховић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)