БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ

БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ, најстарија српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба. Настала је у Пешти 1826, у окриљу књижевног друштва Матице српске, основаног с циљем да омогући излажење часописа Летопис и књига на српском језику. Свеске Летописа, књиге што их је Матица издала и публикације које су јој поклониле друге библиотеке, научне институције и истакнуте личности, пре свих Руска академија наука и професор Харковског универзитета Атанасије Стојковић, представљају језгро Библиотеке коју је 1838. Матичин председник и добротвор Сава Текелија сместио у своју пештанску задужбину Текелијанум и прогласио јавном установом.

Њену збирку богатили су поклонима Теодор Павловић, Димитрије Тирол, Вук Караџић, Петар II Петровић Његош, Јован Суботић, Јан Колар и др. Поставши 1842. уредник Летописа, Јован Суботић је поставио ауторски каталог Библиотеке. Следећи замисао Саве Текелије и секретара Друштва Теодора Павловића да Матица српска треба да постане српска научна установа, он је позвао књижевнике који пишу на српском језику, ћирилицом или латиницом, да своја дела шаљу Матичиној библиотеци како би она послужила за израду историје српске литературе. Описујући примљене књиге, Суботић је од 1842. до 1847. у ЛМС објављивао прву српску текућу библиографију, давши тако Матичиној збирци, у коју су оне биле увршћене, обележје националне библиотеке. Четрдесетих година XIX в. у читаоници Библиотеке окупљали су се љубитељи српске и словенске литературе и посебно млади Срби, студенти Пештанског универзитета, који су касније постали учесници Српског народног покрета 1848. После прекида рада током 1848/49, Библиотека је обновила рад 1850, а 1858. Матичин секретар Јован Ћорђевић предложио је да се она даље развија као национална библиотека, пошавши од начела да она треба да сакупља и чува све публикације које се у било ком погледу односе на српски народ. Библиотеку Саве Текелије и збирку коју је Текелија наменио својим питомцима сагледао је као целину која треба да се развија према студијским потребама Срба студената Пештанског универзитета, давши јој тако карактер универзитетске библиотеке. Од 1864, када се с Матицом српском преселила у Нови Сад, Библиотека је настојала да делује као национална институција. На предлог тадашњег председника Јована Суботића 1869. из Пеште је пренета главнина обједињене збирке Саве Текелије и Текелијанума, како би се формирала српска народна библиотека у значењу националне библиотеке, која је требало да садржи сређену грађу за књижевни и научни рад српске интелигенције окупљене око Матице српске и Уједињене омладине српске. Али 1875, на захтев угарског Министарства просвете и вера, публикације из збирке Саве Текелије и Текелијанума Матица српска морала је да врати у Пешту. У последњим деценијама XIX в. БМС је, разменом с другим библиотекама, откупом, поклонима и завештањима, обогатила збирке старих и ретких рукописних и штампаних књига, календара и новина и савремених издања књига и часописа на српском и страним језицима. Подстицај унапређењу њеног рада давали су млади интелектуалци окупљени око часописа Покрет, који сy се залагaли за увођење савремених видова библиотечке и библиографске делатности. Те идеје у БМС умногоме је остварио млади историчар Јован Радонић, библиотекар од 1899. до 1905. Он се старао о комплетирању збирки старих и ретких публикација од националног значаја, а у Правилима Библиотеке поставио је принципе планског попуњавања, заштите и коришћења књига, часописа и новина и дао основну поставку каталога.

Током оба светска рата Библиотека је била затворена, а њене збирке су, срећом, остале готово нетакнуте. После II светског рата Библиотека се интензивно и свестрано развијала. Од 1948. постаје Централна (матична) библиотека Војводине и почиње да прима обавезни примерак свих штампаних ствари из Србије, а од 1965. с територије СФРЈ. Од 2008. прима и чува обавезни примерак с територије Републике Србије. Самостална установа постаје 1958. Од оснивања Универзитета у Новом Саду (1960) доприноси развоју научног рада на том Универзитету практично обављајући и функције универзитетске библиотеке. Према одредбама Закона о библиотечкој делатности из 1994, Народна библиотека Србије у остваривању општег интереса у библиотечкој делатности Републике сарађује са БМС. У раздобљу после II светског рата Библиотеку су успешно водили управници Младен Лесковац, Борислав Михајловић Михиз, Павле Малетин, Божидар Ковачек и Милан Пражић. Библиотека у својим збиркама данас поседује више од 3.200.000 књига и других публикација. Има 671 стару рукописну књигу, највећу збирку српских књига XV–XVIII в. и најбогатију збирку српских периодичних публикација XVIII и прве половине XIX в. Најстарија књига јесте Матичин апостол из XIII в., писан на пергаменту. Посебну културно-историјску и музејску вредност имају библиотечке целине, личне библиотеке и библиотеке установа и друштава, које садрже преко 100.000 књига. Најстарија лична библиотека, која је у БМС доспела 1841, јесте библиотека епископа Платона Атанацковића. Она данас садржи 341 дело. Највреднија лична библиотека је библиотека Саве Текелије, са 1.984 књиге на 15 језика. Ту је и реконструисана библиотека Текелијанума са 7.104 књиге на разним језицима. Збирке Библиотеке попуњавају се обавезним примерком, куповином, разменом са 320 институција у 54 земље, поклоном и депозитом ФАО и УНЕСКО и сваке године повећају се за око 50.000 публикација. Сви стручни послови у потпуности су аутоматизовани. Компјутерска именска, предметна и децимална обрада публикација обавља се од 1989. Од 1992. ради се Пројекат конверзије лисног каталога (ретроспектива), уз перманентну ревизију збирки, којим је до сада обухваћено близу 600.000 публикација. У локалном електронском каталогу, највећем у нашој земљи, који је основа узајамног каталога у Србији, има милион записа. Библиотека израђује СIР записе за публикације у Војводини. Посредством Академске мреже Србије од 1996. Библиотека је укључена на Интернет. Публикације се користе у Општој читаоници, Читаоници за периодику и истраживачки рад, Научној читаоници, Читаоници раритета, Читаоници Рефералног центра, Читаоници посебних збирки и Читаоници стручне литературе, које заједно имају 200 читалачких места, а свака понаособ референсну збирку библиографија, енциклопедија, речника и општих и специјалних приручника. У Библиотеку се годишње учлани 5.000 читалаца, који у току године користе више од 50.000 публикација. Реферални центар, основан 1985, омогућава врло добру повезаност са светом у размени научних, стручних и пословних информација и прибављању примарних публикација. Захваљујући најпотпунијој збирци Индекса научних цитата, Библиотека је центар за истраживање цитираности. Сарађује с хостом DIALOG, а међубиблиотечку позајмицу обавља преко Британске библиотеке и немачког центра SUBITO. Од 1982. учествује у изради међународне базе података из пољопривредних наука АГРИС. У лабораторијама и радионицама Одељења заштите публикација обављају се конзервација и рестаурација старе и ретке књиге, микрофилмовање и књиговезачка заштита публикација. Књиговезачка радионица основана је 1949, а служба конзервације и рестаурације 1954. Библиотека је матична установа у области заштите старе и ретке књиге у Војводини. Сваке године конзервира се и рестаурира око 20.000 оштећених страница из њених збирки. У микрофилмској лабораторији годишње се изради око 50.000 микроснимака. Године 2007. започет је Пројекат дигитализације збирки. Oбављајући матичне функције, Библиотека координира библиотечко-информациону делатност у Војводини и организује стручне испите за библиотечке раднике. Дугогодишњи је члан Међународног савеза библиотека и библиотечких удружења (ИФЛА) и Међународне федерације за документацију (ФИД). Библиотека објављује три серије каталога својих раритетних збирки (о рукописима, штампаним књигама и легатима). У те три серије публиковано је 26 томова. Од 1981. објављује текућу, петојезичну Библиографију књига у Војводини с пописом садржаја и пропратним регистрима. У едицији Трагови од 1991. објављује одабране текстове својих стручњака. О текућим догађајима информише тромесечно гласило Вести, а извештај о раду и одабране стручне текстове доноси Годишњак Библиотеке Матице српске (1976–1981, од 1989). Редовно излазе и Билтен приновљених књига на страним језицима, Анализа рада високошколских библиотека у Војводини и Анализа рада народних библиотека у Војводини. У обимној и разноврсној издавачкој делатности посебно место имају књиге: Штампарија у Римнику и обнова штампања српских књига 1726 (на српском и румунском језику, 1976); М. Чурчић, Библиографија међусобних превода књижевних дела народа Југославије и народности Војводине (1982); И. Веселинов, Трагом српске прошлости (1991); М. Чурчић, Огледи из библиологије (1993); М. Бикицки, Прилози заисторију српске периодике (1993); В. Отовић, Белешке на белинама Његошевих књига (1994); Р. Мићић, Портрети из српске културне историје (1996); Р. Поповић, Прича о Сретену Марићу (1996); Ж. Вучковић, Ка савременој библиотеци (1997); М. Радовић, Ословљени свет или чаробна реч Рашка Димитријевића (1998); Д. Грбић, Знакови старих књига (2000); М. Тодоровић, Библиографија Мирослава Антића (2001); М. Пражић, Речи и време (2002); Отворени свет – преводи Душка Вртунског (2003); Л. Чурчић, Исходи и стазе српских књига 18. века (2006). Значајне јубилеје из историје културе и науке Библиотека обележава изложбама. Сваке године приреди се најмање 12 поставки, с пратећим каталозима. Библиотека чува поклоњене личне библиотеке истакнутих посленика Матице српске, научних радника и универзитетских професора. Установила је Награду за есеј „Сретен Марић" и покренула годишњак Раскршћа. У Библиотеци ради 150 запослених, а од 1988. њен управник је Миро Вуксановић. Нова зграда Библиотеке, укупне површине 4.300 м², која чини целину с постојећом, отворена је 2007. БМС је носилац Вукове награде (1966), Награде „Милорад Панић Суреп" (1992) и других признања.

ИЗВОРИ: Грађа за историју Библиотеке Матице српске, I–IV, Н. Сад, 1964–1966, 1969; Годишњак Библиотеке Матице српске, 1976–1981, 1989–2010.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Милисавац, Историја Матице српске, I–III, Н. Сад 1986, 1992, 2000; Л. Чурчић, Казивања о Библиотеци Матице српске, Н. Сад 1996; Г. Ђилас, Шест посленика Библиотеке Матице српске, Н. Сад 1998; Д. Попов, Историја Матице српске, IV, Н. Сад 2001.

Жељко Вучковић; Радован Мићић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)