БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА

БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА, највећа јавна библиотека у Србији. Идеја о оснивању самосталне јавне библиотеке јавила се први пут 1894, када је Скупштина Београдског читалишта предложила Београдској општини да преузме њену имовину и установи градску библиотеку и музеј. Иницијатива да се оснује општинска јавна библиотека оживела је 1906, али ни она није остварена. После I светског рата, пошто су питање оснивања градске библиотеке у јавности покренули Веселин Чајкановић, Владимир Ћоровић, Иван Ђаја и Васа Лазаревић, Суд Општине града Београда донео је 1928. решење о оснивању Одбора за прикупљање књига за јавну библиотеку града. Следеће године на дужност библиотекара јавне библиотеке ступила је Марија Илић Агапова. Она је делатност Библиотеке утемељила на савременим принципима организације и методологије рада са читаоцима. Библиотека је заједно с Музејом града свечано отворена 1931. Од почетка рада БГБ имала је универзалан карактер. Набавка књига била је усредсређена на лепу књижевност, дела из друштвених наука и на литературу за децу, затим на наслове из географије, филозофије, историје, уметности, религије, примењених наука, те на референсне публикације, часописе и новине. Посебно су формиране збирке научних дела о Београду, рукописних књига и публикација за научноистраживачки рад. Организација и разграната стручна делатност Библиотеке утврђени су 1931. Правилником. У раду са читаоцима посебна пажња била је посвећена видовима васпитне и образовне делатности у дечјој и омладинској читаоници. Јавна делатност обухватала је изложбе књига и штампе, предавања за грађанство и академије посвећене значајним српским и светским писцима. Рад Библиотеке прекинут је нападом Немачке на Југославију 1941, када је у бомбардовању оштећена зграда. Потом је немачка окупациона власт присвојила поједине планове града и слике. На њен захтев библиотекари су формално расходовали публикације које нису одговарале немачкој идеологији и ратним циљевима, али су их сачували у просторијама Библиотеке. За време рата радила су одељења за одрасле читаоце, за децу и омладину, а збирке о историји Београда, рукописне књиге и научне публикације пренете су у трезор Народне банке.

После ослобођења БГБ постала је средишња институција у мрежи новооснованих рејонских библиотека, које су прерасле у општинске јавне библиотеке. Од 1961. она постаје матична библиотека за подручје града, а од 1989. припојене су јој јавне библиотеке у 13 градских општина. У организационом погледу преуређена је у складу са савременим поставкама библиотечко-информационе делатности. Обједињена је набавка за све јавне библиотеке и њихове огранке, аутоматизована је библиографско-каталошка обрада публикација и позајмица књига, а слободан приступ позајмним збиркама за одрасле и децу, претраживањем каталога, самостално и уз помоћ библиотекара информатора, те коришћење електронског каталога и Интернет сервиса у Електронској читаоници омогућавају читаоцима избор дела и информација из свих области књижевног, уметничког, научног и стручног стваралаштва. Покренути су рад на библиографији књига о Београду и издавачка делатност која презентује резултате тог библиографскоистраживачког рада, дела о библиотекарству, књижарству, историји културе и дела српске књижевности. Традиционално развијени облици рада с децом обогаћени су новим едукативним и креативним садржајима. Разноврсна културна делатност огледа се у организовању књижевних сусрета, тематских изложби књига поводом значајних књижевних јубилеја и ликовних изложби у Галерији „Атријум", у саставу Библиотеке.

Делатност Библиотеке са 1.800.000 књига и других публикација и 314 запослених одвија се у 10 одељења и 13 јавних библиотека са огранцима у општинама. Од 1997. БГБ додељује Награду „Глигорије Возаровић" најуспешнијем књижару, издавачу и књиговесцу, а од 2002. награду „Марија Илић Агапова" најуспешнијем библиотекару у главном граду. Почев од оснивања управници БГБ били су Марија Илић Агапова, Александар Петровић, Радмила Димитријевић, Добрила Стокић, Босиљка Петровић, Олга Перић, Бранко Ђурђулов, Симеон Бабић, Јован Радуловић и Јасмина Нинков. За успешан рад Библиотека је добила републичку Седмојулску награду и Награду „Милорад Панић Суреп".

Извор: Ј. Тадић, Ј. Рацковић, Библиотека града Београда 1955–1980 (у рукопису).

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Дурковић Јакшић, Библиотека града Београда 1928–1945, Бг 1995; Седамдесет пет година Библиотеке града Београда, Бг 2005; „Библиотека града Београда", НБЧ, 2006, 5.

Радован Мићић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)