БЕЗУБОСТ

БЕЗУБОСТ, појава губљења зуба. Најважнији разлози губитка зуба су: каријес и пародонтопатије (обољења потпорног апарата зуба, односно оних ткива која учвршћују зубе у вилицама). Ова обољења су одговорна за близу 90% вађења зуба и веома су распрострањена у Србији, као и у целом свету. Једна епидемиолошка студија с краја ХХ в. извршена у Београду на 35.566 зуба показала је да су каријес зуба и његове компликације главни разлог вађења зуба у особа до 45. године живота. После тога, број извађених зуба услед пародонтопатија знатно надмашује број оних који су изгубљени услед каријеса зуба. У највећој епидемиолошкој студији извршеној код нас (у Београду) између 1982. и 1986. прегледано је 43.056 особа оба пола и свих узраста (од 3. до 85. године живота), од којих је 1.913 (4,2%) било без иједног зуба. У старосним групама до 27. године није било безубих особа. Њихов број се у узрасту од 27. до 45. године живота повећао на 0,7%, а у старосној групи од 45. до 65. године живота на 10,3%. У групи најстаријих особа, оних преко 65. година живота, без иједног зуба у вилицама било је 52,9%. Такође је утврђено да је било више безубих особа женског него мушког пола (5,2% жена и 3,2% мушкараца). Новијих епидемиолошких студија већих обима је врло мало. У једној студији објављеној 2006. изнети су подаци да је између 1996. и 2004. сваке године прегледано 30.000--60.000 особа (просечно 46.206 особа) изнад 65. године живота. У току посматраног периода утврђени просечан број безубих особа старијих од 65 година је 42,34%. То значи да је број безубих особа старијих од 65 година смањен за око 10% у односу на резултате објављене пре 20 година.

ЛИТЕРАТУРА: В. Поповић и др., Болести уста и зуба у становништва Београда, Бг 1987; Л. Димитријевић-Танкосић, „Безубост одраслих од 65 и више година, као показатељ оралног здравља и квалитета живота", у: Зборник радова Конгреса геронтолога, Врњачка Бања, 2006.

Д. Ђукановић