БЕТАЦИЗАМ

БЕТАЦИЗАМ, старогрчки изговор грчког слова b као [b] за разлику од средњегрчког и новогрчког [v] (→ витацизам). Ова фонетска појава названа је по имену грчког слова b (бета) у варијанти његовог класичног изговора, који је посредством латинског језика (где је грч. b још у старом веку фиксирана као лат. b) очуван у савременим европским језицима. Осим изворно грчких речи (како учених интернационализама античке старине тако и новијих кованица, нпр. библиотека, макробиотика, дијабетес) преко латинског су овако преузимани и библијски појмови и имена, хебрејске речи присутне у грчком преводу Старог завета. Ови потоњи у српском језику по правилу показују витацизам (Јов а не Јоб). Код историјских позајмљеница из грчког задржавање б. је знак старине преузимања речи, нпр. колиба (а не *колива) од грч. kaluvbh, кораб (а не *корав) од грч. karavbion, за разлику од познијих позајмљеница (→ грецизам) које показују фонетизам [v] (→ витацизам).

Б. у енглеској литератури означава и процес који доводи до витацизма, фонетску промену звучног билабијала [b] у звучни лабиодентал [v, w], у грчком и у другим језицима. У романистици б. означава и обратну појаву прелаза [v, w] у [b], изразиту у шпанском и неким италијанским дијалектима, али присутну и у балканском латинитету из којег потичу неке српске речи, нпр. бешика од лат. vesica. Исто се дешава и у процесу позајмљивања, нпр. новије бирцуз од нем. Wirtshaus, бермет од нем. Wermuth(wein). Отуд и дефиниција по којој је б. прекомерна употреба гласа [b] у говору (због претварања других гласова у њега, неспособности да се он разликује од других гласова или тешкоћа да се они изговоре), што обухвата и медицински аспекат б. као говорне мане.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Симеон, Енциклопедијски рјечник лингвистичких назива, I, Зг 1969; П. Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I, Зг 1971.

Ј.асна Влајић Поповић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)