БЕШЛИН, Драгољуб

БЕШЛИН, Драгољуб, пуковник, конструктор авиона (Ново Милошево, Банат, 20. III 1910 -- Београд, 20. II 1996). Дипломирао 1930. на Средњој техничкој школи у Београду. Током 1931. завршио пилотску школу Поморског ваздухопловства у Дивуљама. Од 1932. до 1937. радио као техничар у фабрици авиона „Бреге" и у Ваздухопловно-техничком заводу у Краљеву, а потом је премештен за војног контролора у фабрикама авиона „Змај" у Земуну и „Албатрос" у Сремској Митровици. Још у Краљеву заинтересовао се за решавање проблема преоптерећења пилота при вађењу авиона из стрмог понирања и дошао на идеју о конструисању авиона с пилотом у лежећем ставу. После два неостварена пројекта авиона те концепције, у фабрици „Икарус" у Земуну израђен је 1940. двомоторни авион малих димензија „Б-5", који је успешно испитан у лету. То је потврдило исправност основе идеје Б. да пилот без последица може да издржи знатно веће оптерећење у лежећем него у седећем ставу, што је представљало знатан допринос разумевању физиологије летача. По ослобођењу Б. је омогућено да оформи конструкторски биро и у „Икарусу" 1947. оствари два прототипа авиона „232-Пионир" с пилотом у лежећем ставу, слична предратном „Б-5", а 1950. и авион металне конструкције „451" са истим положајем пилота. Током 1952. по његовом пројекту израђен је и први домаћи авион на млазни погон „451-М", затим лаки јуришник „Ш 451-М Зоља", а 1953. и лаки пресретач са стреластим крилом „452". Средином 50-их година у његовом бироу пројектована су, а у „Икарусу" израђена, још три прототипа лаких млазних борбених и школских авиона: 1956. „Ј-451 ММ Стршљен", 1957. двосед „Ш-451 ММ Матица" и 1958. „Т-451 ММ Стршљен II". Авионима „Ш-451 М Зоља" и „Ш-451 ММ Матица" постављени су 1960. светски рекорди у брзини лета у категоријама Ц-1-Д и Ц-1-Г, које је признала Међународна ваздухопловна федерација (ФАИ). Поред авиона Б. је конструисао и неколико типова ровокопача и полагача мина, а после пензионисања 1967. конструисао је уређај за чишћење снега са аеродромских писта и патентирао неколико пројеката за коришћење енергије ветра.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Јанић, 70 година југословенске ваздухопловне индустрије, 1923--1994, Бг 1993; З. Рендулић, Авиони домаће конструкције после Другог светског рата, Бг 1996.

Ч. Јанић