БЕШЛИН, Дејан

БЕШЛИН, Дејан, вајар (Ада, Бачка, 17. IV 1897 --– Лозница, 10. X 1967). Прво искуство у клесању камена стекао у једној тителској каменорезачкој радњи. Уметнички се образовао у Чешкој, у Уметничкој школи код Антонија Ченброна (Тријен 1915--1915–1916) и Швегерловој академији (Праг 1917). По повратку у Нови Сад отворио атеље. Аутор је више монументалних споменика постављених на централним градским трговима у Хоргошу, Сенти, Остојићеву, Старој Кањижи и Ади. Реч је о пет споменика краљу Петру I Карађорђевићу, подигнутих пре II светског рата (1931--1931–1937), споменику краљу Александру I у Турији (1936) и краљевићу Петру II Карађорђевићу у Србобрану (1939). Свих седам споменика уништено је у II светском рату. Једини његов сачувани и делимично рестаурисани споменик из међуратног периода налази се у Батајници (Споменик сто и једном Батајничанину у рату 1914--1914–1918, 1934). Радио је и бројна попрсја познатих уметника и историјских личности (Б. Радичевић, Ђ. Јакшић, Ј. Вујић, Ј. Броз), која се нису сачувала. Бисте Мирослава Тирша (1938), Илије Бирчанина и Косте Трифковића (1940) налазе се у Галерији Матице српске у Новом Саду, у Градској библиотеци Новог Сада су попрсја Светозара Милетића и Михаила Полит-Десанчића, док се у Музеју Војводине чува попрсје Тихомира Остојића. Његови радови били су изведени у маниру академског реализма и натурализма, с тежњом ка монументализацији форме.

ЛИТЕРАТУРА: У. Рајчевић, Затирано и затрто: О оскрнављеним и уништеним српским споменицима на тлу претходне Југославије, Н. Сад 2001; „Вајар Дејан Бешлин (1987--1987–1967)", РМВ, 2010, 52.

У.гљеша Рајчевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)