БЕШЕВИЋ, Милица

БЕШЕВИЋ, Милица, сликар, сценограф (Сплит, 3. II 1896 -- Београд, 6. IV 1941). После доласка у Београд 1911. прве основе из сликарства стекла у атељеу Уроша Предића. Уметничко школовање започела на Школи за умјетност и обрт у Загребу, а последњу годину провела на београдској Уметничкој школи где је 1922. стекла диплому. На усавршавању у Паризу била је 1925. и завршила интензиван курс упознавања француске уметничке баштине и савременог сликарства. Приредила више самосталних изложби у Београду (1931, 1932, 1934) и учествовала на Петој југословенској уметничкој изложби у Београду 1922. Сликала пејзаже, портрете, аквареле, мртве природе и илустрације за дечје књиге. Њени рани портрети одражавају утицај Уроша Предића (портрет Зорице Симић), док у каснијем периоду (портрет Аните Мезетове) испољава нов сензибилитет: брз и сигуран гест, контрастне боје, јак израз. Као рестауратор у Народном музеју радила до 1936. када је прешла у Народно позориште на место сценографа. Током пет година активности до трагичне погибије у бомбардовању Београда, потписала је 18 сценографских (О. де Балзак, Гопсек, у режији Ериха Хецела; М. Крлежа, Леда, Емила Надворника; П. Ренал, Гроб незнаног јунака, Владете Драгутиновића; А. Лорцинг, Цар и дрводеља, Стевана Бајнла; А. Нојман, Патриота, Е. Хецела и др.) и два костимографска пројекта за представе у драмском и оперском репертоару (за драму Еквиноцијо и оперу Ђоконда). Суочавајући се с проблемима сценског ентеријера, често је прибегавала декоративним решењима, а на сцени НП у Београду била је прва жена која је радила уметнички конципиране сценографије. Њени костимографски огледи упућују на област изворног и класичног костима.

ИЗВОР: Вече посвећено Милици Бешевић, необјављени рукопис, 2001 (прилози: М. Одавић, В. Ристић, О. Милановић, И. Бешевић Борели), Архива Музеја позоришне уметности Београд.

Д. Милашиновић Марић