БЕСАРОВИЋ, Војислав

БЕСАРОВИЋ, Војислав, правник, политичар (Сарајево, 14. IV 1883 -- Јадовно на Велебиту, 25. VII 1941). Дипломирао и докторирао на Правном факултету у Бечу. После студија постао члан управе и секретар Трговачке и обртне коморе у Сарајеву. За старешину Српског сокола изабран је 1909, а потом и за председника новоосноване босанскохерцеговачке Српске соколске жупе. Његовим утицајем превазиђени су раскол и спорења међу сродним националним друштвима. Прихваћено је његово залагање да се све српске гимнастичке организације обједине у јединствени Српски соко. У Београду се 1911. налазио међу оснивачима и члановима Главног одбора Српског сокола и Одбора Савеза словенског соколства у Прагу. У време I светског рата, као члана групе „Српска ријеч" у Босанском сабору, због српских националних убеђења ухапсиле су га аустроугарске власти и 1916. на бањалучком „велеиздајничком процесу" осудиле на 18 година тамновања. Када је српска војска ослободила Сарајево 1918, прихватио је место у Народном вијећу у Загребу као представник БиХ, а после формирања Краљевине СХС постао је народни посланик и члан Одбора за трговачку политику Државног привредног савета. По повратку у Сарајево поново је био секретар Трговинске и индустријске коморе и старешина Соколске жупе, радећи на организовању нових соколских друштава, посебно на селима. Уз помоћ Сељачког кола радио је на унапређењу живота на селу. Одликован је орденима Св. Саве и Белог орла V степена. По немачкој окупацији Југославије 1941. усташе су га као родољуба и борца против фашизма ухапсиле и спровеле у логор на Јадовном код Госпића, где је и убијен.

ДЕЛА: Занатлијско питање у Босни и Херцеговини, Сар. 1913; Уговор о миру са Аустријом, Тузла 1923.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица карловачког Сокола 1904--1929, Ср. Карловци 1929; М. П. Костић, „Усташки логор на Јадовном", ЗМСДН, 1963, 36.

М. Булут