БЕРГАМО, Петар

БЕРГАМО, Петар, композитор, универзитетски професор (Сплит, 27. II 1930). Музичко школовање започео код Ј. Хацеа у Сплиту. Дипломирао (1960) и магистрирао (1964) на Музичкој академији у Београду (у класи С. Рајичића), где је од 1966. био асистент, а од 1970. до 1972. доцент за композицију. Од 1972. до 1981. живео у Бечу, а потом прешао у Загреб, где и данас ствара. Припада композиторској генерацији која је, пошавши од позноромантичарских узора, стабилних, суверених техничких знања, постепено напуштала традиционалне ослонце и освајала савремени, експресивни музички језик, богатог звучног колорита. Тај пут илуструју његова дела од дипломског рада, увертире-фантазије Navigare necesse est (1960), преко Прве симфоније (1961) ка Концертантној музици (1962) и Другој симфонији (1964). Посебно својом оригиналном концепцијом и продором у нови изражајни свет плени Концертантна музика, једно од дела која су обележила 60-те године у српском музичком животу (награђено Седмојулском наградом 1963) и значајно утицала на млађе српске композиторе. Ово дело било је једно од првих које означава недвосмислени прекид са неокласичним оквирима у којима се до тада доминантно кретала композиторска пракса. Најавило је освајање нових елемената израза који укључују доследно примењивану атоналност, разуђену метро-ритмичку слику која због своје сложености одаје утисак немензурираности, нову оркестарску звучност која стандардни извођачки апарат третира на радикално нов начин постижући утисак електронског звука.

ДЕЛА: Concerto abbreviato, за кларинет соло, 1966; Ritrovari per tre (Espressioni notturne), за клавирски трио, 1967; Canzoni antiche, за дувачки трио, 1982; Arco per archi, за гудачки оркестар, 1985; Концерт за саксофон и оркестар, 1991; Spiriti eccellenti, седам мадригала за женски хор и обавезне инструменте, 1995; Domanda senza risposta I, за саксофон, 1996; Domanda senza risposta I I, за клавир, 1996.

ЛИТЕРАТУРА: В. Перичић, Музички ствараоци у Србији, Бг 1969.

Со. Маринковић