БЕРАТ

БЕРАТ (тур. повеља; указ именовања на дужност), основни документ класно-имовинске структуре Османског царства, којим држава додељује одређени чин, одликовање, службу, плату или различите привилегије. Сва именовања од паше па до мање значајних службеника, праћена привременим уживањем добра или у готовом новцу, вршила су се овим документом*.* Б.** се увек давао у име султана, па је тако био праћен епитетима шериф (часни) или хумајун (царски). Ниједна дужност или служба није била валидна ако није била потврђена б. издатим од стране царске канцеларије. Он је садржао тачно име, место, врсту службе, зараду (новчану или какву другу), јасан степен овлашћења и надлежности, разлог због којег се тражи и издаје. Писао се диванским или канцеларијским писмом, а оверавао царским печатом (тугром). За писање б. требало је платити одређену накнаду која се кретала 1--3% добра додељеног на уживање. У зависности од сврхе издавања постојало је и више врста б.: за трговину, за покровитељство и заштиту, за ослобођење од пореза и сл., за додељивање поседа, имања, за различите положаје (положај беглербега, нишанџије, дефтердара, везира, сераскера итд.). Све до стицања независности Порта је и српске кнежеве потврђивала овим документима, па су тако сви Обреновићи, осим краља Александра, били поседници султановог б. Ниједан од њих није сачуван.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Смаилагић, Лексикон ислама, Сар. 1990; M. Zeki Pakalın, Osmanlı Tarih Deyimleri Ve Terimleri Sözlüğü, I, Istanbul 2004; Љ. Чолић, Османска дипломатика са палеографијом, Бг 2005.

Ј. Шаљић