Прескочи до главног садржаја

БЕРАКОВИЋ, Драган

БЕРАКОВИЋ, Драган, сликар (Оприсавци код Славонског Брода, 2. XI 1902 -- Загреб, 16. II 1972). Студирао сликарство у Бечу, Берлину и Паризу. Дипломирао 1943. на Академији ликовних умјетности у Загребу, код Владимира Бецића. Током боравка у Француској углавном радио копије старијих мајстора, а своја дела излагао у Салону независних 1926. По повратку у земљу у периоду 1928--1933. радио у Суботици као гимназијски професор и аутор текстова о уметности за локални лист Дневник. Током четврте деценије ХХ в. био је један од оснивача уметничке групе „Живот" (1934) и сарађивао с новопокренутим часописима Култура и Нова стварност. Залажући се за продор левичарских идеја и афирмацију социјално ангажоване уметности, углавном је сликао урбане теме, портрете и мртве природе. Иако је као и већина чланова групе „Живот" инсистирао на теми и истицао друштвену функцију као основни смисао слике, Б. је формално остао у границама поетског реализма. Његове слике Крух и Портрет, као парадигматични примери социјално ангажоване уметности, биле су презентоване на Јесењој изложби београдских уметника и Салону независних (1937). Изузетак представља олтарска слика Богородица са Христом, коју је насликао за католичку цркву у Сремским Карловцима. Пред почетак рата преселио се у Загреб где је првобитно радио као цртач на Медицинском факултету и редовно излагао на изложбама УЛУХ-а. Од 1945. до 1968. предавао је методику цртања на Академији ликовних умјетности у Загребу и био иницијатор оснивања Педагошког одсека на истом факултету. У овом периоду определио се за тада актуелни соцреализам. Углавном је сликао мртве природе и теме у духу прокламоване обнове и изградње земље (Изградња Московске улице у Загребу, 1945). Желећи да се укључи у савремене уметничке трендове, почетком 50-их година настојао је да пронађе сопствени апстрактни израз (Под тушем, 1952). Без обзира на овај искорак његово сликарство и даље остаје у области фигуративног.

ЛИТЕРАТУРА: Четврта деценија -- недреализам и социјална уметност, Бг 1969; П. Васић, Уметничка топографија Сремских Карловаца, Н. Сад 1978; Ј. Амбруш, Драган Бераковић, Осијек 1984.

В. Круљац