БЕР

БЕР (Верија), средњовековни град у Македонији. Током XIV в. био је највећи и најзначајнији град под српском влашћу у југозападној Македонији, а у видокруг српских владара улази у доба Стефана Душана и његовог уласка у византијски грађански рат. Када је напустио заједнички табор с Душаном, Кантакузин је у пролеће 1343. ушао у Б., чији великаши су га претходно признали за цара како би спасли град од војске српског краља који је захтевао да у њега уђе српска посада. После одласка Кантакузина Б. је неко време управљао његов син Манојло који је, вероватно у првој половини 1346, морао да напусти град када је Душан за себе придобио месне великаше. Град је за време Душана имао посебан војни и политички значај. Он је у њему држао знатну војску (у једном тренутку 1.500 Срба и снажан одред Немаца најамника) и покушао да измени национални састав горњих друштвених слојева насељавањем српског племства. Дао је и да се предузму обимни фортификациони радови укључујући изградњу два акропоља, од којих један, у тренутку када је Кантакузин у јесен 1350. поново заузео град, није био довршен. Душан је 1351. повратио Б. у походу који је вероватно предводио његов великаш и каснији намесник града, Радослав Хлапен. Последњи документ који је Душан издао на две седмице пре своје смрти упућује да се тада можда налазио у близини овог града (топоним се може и другачије препознати). Првих година после Душанове смрти Б. је био средиште самосталне области променљивих граница којом је владао Радослав Хлапен, у коју су спадали још и Воден и Костур. Хлапен је временом признао врховну власт других владара, најпре цара Симеона Уроша, потом деспота Јована Угљеше, најзад и краља Марка. Владао је Б. док град није поново пао под власт Византије, непосредно пре јула 1375.

ЛИТЕРАТУРА: H. Matanov, „Radoslav Hlapen", Études balkaniques, 1983, 4; Љ. Максимовић, „Верија у политици Стефана Душана", ЗРВИ, 2004, 41.

С. Пириватрић