БЕОГРАДСКО РАДНИЧКО ДРУШТВО

БЕОГРАДСКО РАДНИЧКО ДРУШТВО, прва синдикална и социјалистичка организација у Србији, формирана 1901. Неопходни услови за развој синдикалног организовања радника створени су падом владе Владана Ђорђевића у лето 1900. Почетком јула исте године друштво је имало 322 члана најамна радника и 11 помажућих чланова. Око друштва су се окупљали и радници у унутрашњости Србије. Његовим оснивањем обезбеђени су услови за ширу активност социјалиста међу радницима. Основни циљ друштва била је борба за побољшање економског и социјалног положаја малобројног радништва у аграрном друштву Краљевине Србије. Друштво није било само политичка и социјалдемократска организација, него је имало и просветну и културну функцију. Његовим члановима периодично су држана предавања из политичке економије и историје радничког покрета, о националном питању, искуствима социјалдемократског покрета у индустријски развијеним земљама и начинима радничког организовања. Због свеукупне своје активности имало је важну улогу у организовању социјалистичког и радничког покрета у Србији, а деловало је до фебруара 1905.

ЛИТЕРАТУРА: Историја српског народа, VI/1, Бг 1992; Ђ. О. Пиљевић, Београд у двадесетом веку. Левица, I, Бг 2001.

А. Животић