БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА МИТРОПОЛИЈА

БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКА МИТРОПОЛИЈА, створена је после Пожаревачког мира 1718. када је Аустрија добила Банат (Вршачку и Темишварску епархију) и северни део Србије (Београдску и Ваљевску епархију). Како би очувао црквено јединство православних Срба под аустријском влашћу, карловачки митрополит Викентије (Поповић) покушао је да све четири епархије стави под јурисдикцију Карловачке митрополије. Аустријске власти су то из политичких разлога спречиле и Београдску митрополију, до тада у јурисдикцији Пећке патријаршије, цар је 1718. признао за аутономну, потчинивши јој румунског епископа у Римнику. Тако су се у Аустрији нашле две посебне аутономне српске црквене области. Патријарх пећки Мојсеј (Рајовић) признао је 1721. синодском граматом аутономију Београдској митрополији, али са напоменом да се обе митрополије уједине под „краљевским" градом Београдом. Када се Викентије (Поповић) разболео и умро, на сабору 1726. за његовог наследника изабран је београдски митрополит Мојсеј (Петровић). Тако су обе митрополије уједињене у Б. к. м. са чим се бечка власт помирила. Мојсије је имао титулу „први Божијеју милостију архиепископ и митрополит бјелградски, Сервији, Унгарији, Шклавонији, Хорватскији, Сирмији, Баната Темишварскаго и Цесарскија Валахији". После његове смрти 1730. бечка власт је покушала да новостворену црквену област раздвоји на две митрополије, али је на сабору 1731. за београдско-карловачког митрополита једногласно изабран арадски епископ Викентије (Јовановић). Уједињена митрополија трајала је до 1739. када је Београд поново дошао под турску власт. Идеја Б. к. м. живела је и даље захваљујући националном, просветном и духовном раду двојице митрополита који су организацију црквене власти ослонили на свест и духовну културу српског народа. Српски патријарх и данас носи титулу београдско-карловачког митрополита.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: J. Х. Швикер, „Сједињење српских митрополија Београдске и Карловачке у 1731. год", ВСЦ, 1894, 1--11; Д. Павловић, „Административна и црквена политика аустриска у Србији 1718--1739. по грађи бечких архива", Глас СКА, 1901, 62.

Р. Милошевић