БЕОГРАДСКИ СПОРТ КЛУБ (БСК)

БЕОГРАДСКИ СПОРТ КЛУБ (БСК), најзначајнији фудбалски клуб у Србији између два светска рата и уз загребачки Грађански најуспешнији у тадашњој Југославији. Основали су га 1. IX 1911. чланови Борачко-лоптачког друштва Српски мач, који су искључени из клуба јер су упркос забрани управе у мају 1911. гостовали у Загребу и изгубили две утакмице од ХАШК-а. Први председник био је првотимац Андра Јовић, а секретар Душан Милошевић. Обојица су били чланови првог олимпијског тима Србије на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, Јовић као стручни руководилац, а Милошевић као спринтер. Прву утакмицу на свом игралишту на тзв. Тркалишту на Булевару краља Александра БСК је одиграо 13. октобра и победом над Шумадијом са 8:1 најавио доминацију у српском фудбалу. Она је настављена по обнављању клуба после I светског рата, а 5. V 1929. отворен је нови стадион БСК-а на Топчидерском брду, са покривеним трибинама, који је могао да прими 50.000 гледалаца. Шесторица играча БСК играли су у репрезентацији Југославије, која је на I светском првенству у Уругвају 1930. освојила бронзану медаљу. БСК је био првак државе 1931, 1933 (прво лигашко такмичење), 1935, 1936. и 1939, а често је играо у иностранству (1936. одиграо је 23 утакмице у Француској, Холандији, Немачкој, Швајцарској и Мароку) што је био значајан извор прихода којим су се финансирале јака атлетска секција (Петар Клинг, Стеван Ленерт, Алекса Спахић) и екипа хазенашица, која је била међу најбољима у земљи. БСК је дао низ фудбалских легенди међу којима су Благоје Моша Марјановић, Александар Тирнанић, Милорад Арсенијевић, Фрањо Глазер, Срђан Мркушић, Густав Лехнер, Ђорђе Вујадиновић и др., као и истакнуте фудбалске функционере као што су Михаило Андрејевић Андрејка и Светозар Кика Поповић. После II светског рата БСК је расформиран на основу иницијативе са конференције радничких спортских клубова, одржане 18. II 1945, којом су осуђени сви клубови који су за време окупације „подржавани од окупатора и народних издајника наставили са својим радом и приредбама". У лето 1945. стадион БСК-а додељен је Партизану.

ЛИТЕРАТУРА: 50 година БФС, Бг 1973; Енциклопедија физичке културе, I, Зг 1975.

М.илојко Тубић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)