БЕОГРАДСКИ САЈАМ
БЕОГРАДСКИ САЈАМ, значајна привредна смотра, на коју с великим амбицијама долазе водећи светски и домаћи произвођачи и трговци. Спада у најстарије сајмове у југоисточној Европи. Идеју о сајму, тј. о организовању опште земаљске изложбе, дала је београдска Трговачка комора 1914, али је реализацију омео I светски рат. Нове иницијативе Трговачке коморе Београда довеле су до оснивања Друштва за земаљске изложбе у Београду 1923. Иницијатива није реализована све до 1933, када су београдски привредници дошли на идеју о организовању сајма узорака, као једне од првих мера које треба предузети ради привредног јачања Београда и целе земље. Друштво је променило име у Друштво за приређивање сајма и изложби у Београду (скраћено: Београдски сајам и изложбе). Проблем места за изложбени простор решен је 1935, када је Веће општине града Београда уступило, бесплатно на 50 година, на левој обали Саве, иза Земунског моста, земљиште површине 36,33 ха.
Организовањем Првог међународног сајма узорака у Београду 1937. напори Друштва успешно су реализовани. Влада Илић, председник града Београда (1935–1939), индустријалац и један од оснивача Друштва из 1923, најзаслужнији је за отварање првог Б. с. Први председник сајма био је Милан Стојановић, председник Занатске коморе Београда и занатске штедионице. На првом сајму, 11–21. IX 1937, било је 250.000 посетилаца (око 10.000 из иностранства), што је више од укупног броја становника града. Одзив излагача био је велики: учествовало је укупно 883 излагача, од којих 484 из Југославије и 399 из иностранства (184 из Немачке, 46 из Италије, 25 из Чехословачке, 22 из Румуније, 21 из Мађарске, 17 из Аустрије, 17 из Данске, 14 из Швајцарске, 13 из САД, девет из Француске, седам из Енглеске, пет из Бугарске, четири из Шведске, два из Белгије, по један из Финске, Холандије и Јапана). Укупни закупљени простор износио је 19.821 м2 (од којих 17.684 м2 у павиљонима и 2.137 м2 на отвореном простору).
Велики успех првог сајма дао је подстрек организаторима за његово даље изграђивање, те је сајмиште сваке године проширивано. У наредним годинама организоване су по две изложбе – пролећни и јесењи сајам: пролећни међународни сајам 1938. имао је 383 излагача, а на Другом великом јесењем сајму било је 910 излагача (671 из иностранства). На прва три сајма робу је изложило готово 3.000 фирми из 17 земаља, а било је 550.000 посетилаца. Упоредо су одржаване изложбе, модне ревије, ревије луксузних аутомобила, концерти итд. Јануара 1938. павиљон бр. 1 добио је затворени тениски терен, а одржано је и неколико успелих бокс-мечева. Од 5. до 15. III 1938. одржан је Први међународни салон аутомобила, на којем је 107 излагача приказало 375 модела путничких и теретних аутомобила, аутобуса, мотоцикала, бицикала, трактора и чак један моторни багер. Салон је наредне године проширен Изложбом путева и туризма.
Изложбени простор Б. с. прошириван је сваке године, тако да је за Јесењи сајам 1940. било осам павиљона у јавном власништву и 23 приватна, а националне павиљоне имали су Мађарска, Румунија, Италија, Чехословачка, Турска и Немачка. Међународне политичке прилике уочи II светског рата утицале су на неравномерно кретање основних показатеља сајма.
Други светски рат прекинуо je сајамску делатност у Београду и довео до готово потпуног уништења сајамског простора. Немачки окупатори претворили су Београдско сајмиште у концентрациони логор, који је основао Гестапо у јесен 1941, а у лето 1944. преузеле су га усташе да би га ликвидирале и уништиле документацију.
Непосредно после рата питање обнове Б. с. није постављано иако су привредници с пуно ентузијазма на Коларчевом народном универзитету организовали прву послератну Модну ревију с изложбом текстила и трикотаже (1949), а на Техничкој високој школи изложбу локалне индустрије и занатства (1951). Предлог за организовање првог послератног сајма изнели су 1952. привредници Београда. Генералним планом развоја Београда из 1950. било је предвиђено да се нови сајам подигне на Новом Београду, неколико километара узводно од предратне локације. На иницијативу Трговинске коморе фебруара 1952. формирана је комисија са задатком да испита могућности обнове рада Б. с. Комисију су чинили угледни професори, архитекти, урбанисти и привредници, а један од најватренијих заговорника био је Јаша Рајтер, секретар Савета за комуналне послове, касније генерални директор Сајма. Од три могуће локације изабран је простор некадашње баре Венеција. Народни одбор града Београда 1953. донео је одлуку о обнављању Б. с. и о изградњи сајмишта на десној обали Саве, од железничког моста на Сави према Булевару војводе Мишића све до надвожњака на Чукарици, површине око 240.000 м2.
Сајам је отворен 7. VI 1957. Изложбом енергетике и електропривреде Југославије, а 23. августа отворен је Специјализовани међународни сајам технике, са 1.500 излагача, од којих 850 из 28 земаља света. У току 10 дана сајам је посетило 1.150.000 посетилаца. Током 1957. организоване су још две изложбе: Недеља снабдевања и Други међународни сајам књига. Број приредби, излагача и посетилаца наредних година се повећавао. Тако је 1965. било укупно 15 привредних приредби (11 међународних) у укупном трајању од 153 дана, 1971. уведени су Летњи и Зимски вашар. Године 1974. организована је прва Међународна изложба технолошких иновација и трансфера технологије, а упоредо с њом одржана је посебна међународна конференција 30 земаља, уз подршку и сарадњу агенција ОУН и УНКТАД. Укупан број посетилаца сајамских приредби 1978. премашио је два милиона, 1987. само на Салону аутомобила било је 500.000 посетилаца, док је исте године најпосећенији био Новогодишњи вашар са 800.000 продатих улазница.
Б. с. је постао популарно место и за одржавање непривредних манифестација: спортске приредбе, боксерски Меч шампиона (1957), Европски шампионати у кошарци (1961), боксу (1961) и атлетици (1969), Пети куп Европе у гимнастици (1963), Ауто-родео (1973), Изложба тркачких аутомобила (1970), Бугарска изложба (1981), Достигнућа совјетске науке и технике (1984), Мир и опстанак – Светска изложба уметничке фотографије (1985), бројне свечаности и скупови, ликовне изложбе, концерти и приредбе и др. У склопу Б. с. 1958. подигнута је зграда за Клуб пословних људи, која је преуређена у студио ТВ Београд, одакле је 23. августа емитована и прва емисија Телевизије Београд.
Важније манифестације на Б. с. су: Међународни сајам аутомобила (од 1938, садашњи назив Међународни салон аутомобила, члан Међународне организације произвођача аутомобила – OICA); Међународни сајам књига (основан 1957); Међународни сајам технике и техничких достигнућа (основан 1957, спада у најстарије изложбе; од 1958. члан је Уније међународних сајмова – UFI, Париз) састоји се од неколико изложби: Интегра – интегрисана фабрика XXI в., Мереко – уређаји и опрема за мерење, регулацију и контролу, Технотроника – рачунари и микроелектроника, комуникације/телекомуникације, електроакустика, забавна електроника, иновације, нове технологије, биотехнологија, екологија, нови материјали и слично, КГХ – уређаји и опрема за грејање, хлађење и климатизацију, процесна техника, Транс-Балкан – логистика и транспорт, итд.; Међународни пролећни сајам одевања, коже, обуће и опреме (основан 1959); Међународни сајам намештаја, опреме и унутрашње декорације (од 1967. UFI); Сајам опреме и средстава за савремену наставу – Учила (од 1970); Међународни сајам заштите и безбедности (од 1971); Међународни сајам хране, пића и опреме (од 1973); Сајам видео, хај-фај, фото-кино опреме и оптике (од 1974); Међународни сајам опреме за медицинску и фармацеутску индустрију – Meдифарм (од 1975); Међународни сајам грађевинарства (од 1976. UFI); Међународни сајам туризма, спорта и наутике (основан 1977. као Сајам наутике; 2004. примљен у Европску асоцијацију туристичких пословних сајмова; организован по стандардима Светске асоцијације пословних туристичких сајмова – ITTFA; касније – три одвојена сајма ETTFA); Међународна изложба опреме и технологије за коришћење сунчеве енергије и других обновљивих енергетских извора Солар (основана 1978, данас Сајам соларне енергије); Сајам графичке и папирне индустрије – Графима (основан 1979. као Међународна изложба графичких машина); Међународни сајам мале привреде (основан 1980, од 2002. Међународни сајам предузетништва за мала и средња предузећа); Сајам нових технологија – Новотех (од 1990); Опрема за канцеларијско пословање – Биро експо (од 1993. Међународни сајам информативно-биротехничке опреме); Сајам заваривања; Гас и нафта (од 1996); Међународни сајам лова и риболова; Међународни сајам слободног времена – Хоби; Међународни сајам опреме за хотелијерство – Све за ваш хотел; Међународни сајам хортикултуре, цвећарства и икебане (од 1996); Међународна изложба лековитог биља и препарата од меда – Дарови природе (од 1998); Сајам пластике, гуме и опреме – Бепласт (од 2002); Међународни конгрес и сајам козметике, соларијума, опреме, wellness-а, spa и неге косе – Додир Париза (од 2003); Међународни сајам заштите животне средине (од 2004); Сајам наоружања и опреме (од 2004); Пословни сајам и конференција за управљање земљиштем, геоинформације, грађевинску индустрију и животну средину (од 2004); Међународни сајам енергетике (од 2005); Сајам посвећен беби-опреми, играчкама, дидактичким програмима, дечјој конфекцији, обући и козметици, као и опреми за дечје собе – Дете; Интернационални сајам брендова (од 2005); Сајам мотоцикала и бицикала (од 2006); Међународни сајам некретнина и инвестиција (од 2006). Поред ових значајне су манифестације: Сајам маркетинга, пропаганде и медија Маркекспо (од 2003), Међународни сајам прехране и опреме (од 1974), Експо-зим – размена зимске и рекреативне опреме (од 1986), Новогодишњи вашар (од 1961) и CACIB – међународна изложба паса (од 1970). У склопу Сајма значајно место има и Светски трговачки центар, као члан Асоцијације светских трговачких центара (WTCA) са седиштем у Њујорку. Б. с. је оснивач Светског трговачког центра Београд априла 1991, те члан Асоцијације сајмова Југоисточне Европе (EASE) и Централноевропске асоцијације сајмова (CEFA).
Током година велики углед стекле су и награде Б. с., које се додељују најбољим експонатима у појединим робним групама, на основу посебно формираних стручних жирија и у различитим областима оцењивања. Међу њима се истичу Златна и Сребрна Кошута и Лане (за најуспешније домаће произвођаче на Међународном сајму моде, коже и обуће), Златна визура (на Међународном сајму грађевинарства), Златна и Сребрна табла (на Сајму учила), Златни и Сребрни печат (на Сајму графичке и папирне индустрије Графима), Златни и Сребрни кључ (на Међународном сајму намештаја) итд. Челни људи Б. с. после II светског рата били су: генерални директори Олга Дивац (1953–1959), Јаша Рајтер (1959–1974), Миладин Шакић (1974–1983), Ђурђе Миковић (1983–1990), Синиша Зарић (1990–2002), Бранко Глигорић (2002–2004), Анђелко Трпковић (2004–2010), Снежана Миљанић (од 2010).
Зоран Бјелановић; Радоје Буквић
Б. с. обухвата архитектонско-урбанистички комплекс смештен између Булевара војводе Мишића и десне обале Саве. Пројекте за Б. с. израдио је 1954. архитекта Милорад Пантовић, а његови конструктори били су инжењери Милан Крстић и Бранко Жежељ. Са око 40 ха укупног простора и 20 великих грађевинских објеката највећа је сајамска институција на територији Србије. У 14 хала има преко 100.000 м² изложбеног и пословног простора, а укупна површина отвореног изложбеног простора, који обухвата територију између хала и реке Саве, те атријум између хала 2 и 3, износи 35.363 м².
Централна хала (Хала 1), кружног облика с ребрастом куполом са преднапрегнутим бетонским прстеном, саграђена је по пројекту Милорада Пантовића, а аутор конструктивног решења био је Бранко Жежељ. Представља у светским оквирима једну од најмонументалнијих грађевина с куполом која је, са својим пречником од 109 м, до данас највећа купола од преднапрегнутог бетона на свету, а у периоду од 1956 (када је завршена) до 1965. била је највећа купола на свету уопште. Максимална висина у темену хале износи 30,78 м. Својом архитектуром издвајају се још и хале 2, 3 и 14. Хала 2 је пројектована из два спојена квадратна дела, димензија 48 × 48 м, покривена љускастом конструкцијом од преднапрегнутог армираног бетона дебљине 9–20 цм, а максимална висина хале у темену је 22,62 м. Хала 3 је правоугаоног облика, димензија 70 × 48 м, с лучним зидовима, а максимална висина темена хале достиже 24 м. Хале 2 и 3 пројектовао је Милорад Пантовић, аутор конструктивног решења био је Милан Крстић, а изграђене су 1956. Хала 14 је армиранобетонске конструкције правоугаоног облика, димензија 112 × 76 м, а спојена је с Халом 1 прелазним делом. У архитектонском смислу, хале 1, 2 и 3 су ремек-дела тадашњих техничко-технолошких могућности српског градитељства. Поред изложбеног простора Б. с. располаже и адекватним пословним простором, магацинима и радионицама. У оквиру сајма функционишу пратећи садржаји као што су пошта, банка, туристичка агенција, царинска служба, амбуланта и значајни угоститељски капацитети, а одржавају се и многобројне културне манифестације, изложбе, концерти, научни и специјализовани скупови.
Милан Мирковић
ЛИТЕРАТУРА: М. Ж. Живановић, „Београдски сајам", у: Привредни летопис Задужбине Николе Спасића, II, Бг 1937; Београдски сајам, Бг 1954; Б. Несторовић, Архитектура новог века, Бг 1964; М. Митровић, Новија архитектура Београда, Бг 1975; В. Милосављевић, Београдски сајам 1937–1957–1987, Бг 1987; Београдски сајам 1937–1957–1997, Бг 1997; М. Несторовић, Конструктивни системи, принципи конструисања и обликовања, Бг 2000.
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)