БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА

БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА, сајамска манифестација која је под овим називом почела да се одржава од 1957. у халама Београдског сајма, сваке године крајем октобра. По карактеру и учесницима спада у међународне сајмове узорака. Један је од 29 књижарских сајмова у свету који имају такав карактер. После сајмова у Франкфурту и Варшави највеће је стециште издавача књига. На првом сајму 1957. излагало је само 60 домаћих и 36 страних издавача из 16 држава Европе, Америке и Азије. Године 1970. сајам је отворио нобеловац Иво Андрић. Од тада ову сајамску манифестацију отварају угледни домаћи писци.

Први Б. с. к. одржан је 7. VI -- 1. VII 1930. у оквиру Свесоколског слета. Било је 13 учесника, међу којима и најпознатије књижарнице-издавачи тога времена (Геца Кон, Нолит, Српска књижевна задруга и др.). Правим претечом данашњег Б. с. к. сматра се Први београдски сајам узорака, одржан 11--21. IX 1937. у павиљонима Београдског сајма узорака, који су изграђени исте године. Међу 883 излагача нашла су се и четири издавача књига. Две године касније, 7--17. IX 1939. у павиљону Задужбине Николе Спасића, у оквиру Београдског сајма узорака, учествовали су сви велики југословенски издавачи, као и све велике културно-издавачке државне установе. Први југословенски сајам књига одржан је, под покровитељством председника Републике Јосипа Броза Тита, 3--7. XI 1956. на Велесајму у Загребу. На овом сајму било је изложено око 12.000 књига свих југословенских издавача, заједно са издавачима из Аустрије, Чехословачке, Немачке, Пољске и других земаља. Преласком у Београд сајам је добио свој назив, сталност термина и устаљеност сајамског простора. Поводом сајамске свечаности 1957. покренута је ревија „Књига и свет". На 50. јубиларном сајму, одржаном крајем октобра 2007, учествовало је преко 700 домаћих и страних издавача.

ЛИТЕРАТУРА: З. Јовановић, „О 50-годишњици Београдског сајма књига", Преводилац, 2005, 3--4; С. Стојанчев, „Заборављени траг предака", НБЧ, 2005, 1.

М. Немањић