БЕОГРАДСКИ ПАМУЧНИ КОМБИНАТ

БЕОГРАДСКИ ПАМУЧНИ КОМБИНАТ, предузеће настало 1962. спајањем Београдске текстилне индустрије и Текстилне индустрије „Сутјеска" из Земуна. Прве радионице које су биле у саставу Б. п. к. настале су још 1903. када је основано преду-зеће „Милан Јечменица и компанија", које је имало две мање радионице: штрикерско одељење и трикотажу. Оно релативно брзо напредује и до почетка I светског рата поред трикотаже има и ткачницу с припремом и око 400 радника. Предузеће се 1924. претвара у а. д. с капиталом од 10 милиона динара и мења назив у Прва београдска текстилна индустрија а. д. -- Београд (ПБТИ). Економска криза га доводи у тежак финансијски положај и ПБТИ постаје власништво холандске банке „Маунтер а. д.". Иако је пожар 1927. потпуно уништио предионицу, а делимично и друга одељења, обновљено предузеће се поново снажно развија и већ 1930. у њему ради око хиљаду радника. Значајна промена настаје 1931. када, због презадужености власника, предузеће долази у руке чешке банке „Печек и комп." из Прага, која преузима дугове и реконструише постројења. Крајем 1933, потпуно реновирано, оно наставља рад заједно с трикотажом с Умке као а. д. Пред почетак II светског рата власници су емигрирали у Лондон, а контролу над предузећем поверили лондонској фирми „Селеј-ојл-лејн" (Salay-Oil-Lane LGC).

Двадесетих и тридесетих година XX в. на територији Земуна и Новог Београда настало је и више мањих приватних пре-дузећа за производњу памучног предива и платна: ткачница сирове робе „Дингарац" и ткачница платна и фротир пешкира „Алда" (основане 1927/28), ткачница „Бранко Токин" (основана 1936) и предионица „Стела" (основана 1937/38). По завршетку II светског рата сва та предузећа су национализована, а октобра 1947. њиховим спајањем настаје Текстилна индустрија Сутјеска (ТИС). Маја 1947. ПБТИ постаје Текстилна индустрија Стаљинград, која касније мења име у Текстилна индустрија Београд (ТИБ). Спајањем ТИС-а и ТИБ-а 1962. настаје Б. п. к., који се убрзано развијао и добро пословао. Производи су извожени, директно и преко конфекција, у више земаља Европе, Америке, Азије и Африке (1977. остварен је извоз од 36 милиона динара). Од 90-их Б. п. к. је био неликвидан, дугови према разним повериоцима су стално расли, а у време санкција није било могуће реализовати приходе из којих би се враћали. Од децембра 2001. комбинат је под стечајем. Током јуна 2003. и почетком 2004. део погона продат је компанији „Астра симит" чији је власник био Богољуб Карић. У августу 2006. од компаније „Астра симит" део Б. п. к. купује „Инвеј д.о.о", који јануара 2007. 50% свог удела у комбинату продаје „Делти М", а остатак, три месеца касније, „Ванитију".

ЛИТЕРАТУРА: Д. Бишевац, Љ. Поповић, Београдски памучни комбинат 1903--1978, Бг 1978.

В. Марлог