БЕОГРАДСКА ШКОЛА (КЛАСИЧНЕ) МАТЕМАТИЧКЕ АНАЛИЗЕ

БЕОГРАДСКА ШКОЛА (КЛАСИЧНЕ) МАТЕМАТИЧКЕ АНАЛИЗЕ, група математичара, коју сачињавају Јован Карамата и четири генерације његових ученика и следбеника. Ту групу је први пут назвао „школом" („strong Yugoslav school") Е. Сенета у предговору своје монографије Regularly Varying Functions (Berlin 1976), затим Н. Бингам и сарадници („Yugoslav school") у предговору монографије Regular Variation (Encyclopedia of Mathematics and its Applications, 27, Cambridge 1987). Школу је створио Ј. Карамата захваљујући својим резултатима о тауберовским теоремама из 1930. и 1931, који су му одмах донели светски углед, и његовом проналаску класе правилно променљивих функција из 1930, која је од значаја и у савременим истраживањима. У томе су велику улогу одиграли и његова способност да наслути математички таленат својих студената, као и жеља и умеће да тај таленат развија. Први његови ученици, који су даље проширивали истраживања у тој врсти проблема, били су В. Г. Авакумовић и М. Томић. Они су заједничким снагама помогли стасању нових генерација: С. Аљанчића, Р. Бојанића, В. Вучковића, Б. Бајшанског, В. Марића, Ч. Станојевића, Д. Адамовића и Д. Аранђеловића. У поменутој монографији Бингама и сарадника наводе се њихови многобројни резултати (укључујући пре свега и Караматине), а чак 31 теорема је репродукована у целини са доказима, као и шест дефиниција којима су уведени нови математички појмови. У мањој мери то важи и за монографију J. Koревара Tauberian Theory (Berlin 2004). Најмлађој генерацији припадају Т. Острогорски, С. Јанковић и С. Симић. Петорица припадника те школе постали су чланови САНУ, а четворица професори угледних универзитета у САД.

В. Марић