БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

БЕОГРАДСКА ДЕКЛАРАЦИЈА (Декларација влада ФНРЈ и СССР-а), споразум који су 2. VI 1955. потписале владе ФНРЈ и СССР-а, када је, први пут после сукоба из 1948, Југославију посетила совјетска државно-правна делегација. У разговорима током сусрета (26. V --– 3. VI) доминирале су две осетљиве теме: разматрање међународне ситуације и југословенско-совјетски узајамни односи. Совјетска делегација је у Београд стигла с јасним циљем да озваничи помирење на државној и партијској линији, удаљи Југославију од Запада и увeдe је у „лагер" социјалистичких земаља. Југословенска страна се у разговорима ослањала на „чврсте позиције" у земљи, подршку коју је имала на Западу, нове политичке идеје и могућности које је наговестило путовање Ј. Б. Тита у Индију и Бурму. У београдским разговорима, окончаним потписивањем Б. д., Тито је настојао да осигура потпуну равноправност, а Н. С. Хрушчов да минимизира политичку штету коју је сукоб из 1948. изазвао, исправи грешке својих претходника и задржи ауторитет велике силе. За обе стране било је важно почети дијалог.

Б. д. је дефинисала ставове двеју влада о основним принципима међународних односа и сарадње: недељивост мира на којем треба да почива колективна безбедност, поштовање суверености, независности, интегритета и равноправности међу државама, признавање и развијање мирољубиве коегзистенције без обзира на идеолошке разлике и друштвено уређење, подржавање начела узајамног поштовања и немешање у унутрашње ствари других земаља, унапређивање економске сарадње, уклањање свих облика пропаганде и дезинформација и стварање климе обостраног поверења, осуда сваке агресије и насилног наметања политичке и економске доминације. Све то значило је успостављање нових односа између социјалистичких земаља. Потписивањем ове декларације монолитизам, принцип на којем су годинама темељени односи комунистичких партија и касније социјалистичких земаља, уступио је место политици јединства у различитости. Ставови изнети у Б. д. постали су основа билатералне сарадње СФРЈ и СССР-а и битно су утицали на промену односа у међународном комунистичком покрету.

ИЗВОРИ: AJ, Декларација влада ФНРЈ и СССР од 2. VI 1955; В. Дедијер, Документи 1948, I--III, Бг 1979.

ЛИТЕРАТУРА: В. Дедијер, Изгубљена битка Ј. В. Стаљина, Сар. 1969; Ч. Штрбац, Југославија и односи између социјалистичких земаља, Бг 1975; Ђ. Бофа, Повјест Совјетског Савеза, II, Опатија 1985; Б. Петрановић, Историја Југославије, III, Бг 1988; Д. Бекић, Југославија у хладном рату. Односи са великим силама 1949--1949–1955, Зг 1988; Балкан после Другог светског рата, Бг 1996; Љ. Димић, „Јосип Броз и Никита Сергејевич Хрушчов. Разговори у Београду 27. мај --– 2. јун 1955", ИГ, 1997, 1--1–2; Југословенско-совјетски односи 1953--1956, Бг 1999; Р. Лубурић, Помирење Југославије и СССР-а 1953--1953–1955, Пг 1999.

Љ.убодраг Димић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)