БЕОГРАДСКА БЕРЗА

БЕОГРАДСКА БЕРЗА, организовано тржиште на којем се тргује заменљивом, тј. стандардизованом робом по унапред утврђеним правилима, узансима, на одређеном месту и у одређено време. Берза има порекло у састанцима купаца и продаваца који су првобитно долазили на тржиште с робом, касније с мустрама и, најзад, без икаквог физичког присуства робе, што је омогућило велико убрзање, олакшавање и повећавање обима пословања. Послове на берзи могу обављати само лица која могу пружити потребне моралне и материјалне гаранције према правилима берзе. Предмети трговања на берзи могу бити производи, валуте, девизе и хартије од вредности. На продуктним берзама тргује се стандардизованим производима као што су пшеница, кукуруз, кафа, памук, пиринач, угаљ, метали итд., на валутним и девизним берзама – разним валутама и девизама, а на ефектним – хартијама од вредности. Ефектне берзе су секундарна тржишта хартија од вредности. Поред наведених специјализованих берзи постоје и мешовите берзе на којима се може трговати с више предмета трговања.

Б. б. је спонтано израсла из растућих послова београдских трговаца XIX в., а на основу Закона о јавним берзама, усвојеног 3. XI 1886. По овом закону, у Србији су могле да се оснивају берзе само по одобрењу министра народне привреде. Иако је одмах по доношењу закона било покушаја, нарочито настојањима аутора тог закона, министра финансија Чедомиља Мијатовића, да се у Београду оснује берза, до тога није дошло услед оштрих разлика између „аустрофила" и „русофила" око спољно-политичке и економске стратегије Краљевине Србије, па је формирање берзе одложено на више година после 1886. Коначно је Српско трговачко удружење, као савез београдских трговаца, саставило и усвојило Статут Б. б. 25. IX 1894, који је одобрио министар народне привреде 3. X 1894. Оснивачка скупштина Б. б. одржана је у Грађанској касини у Београду 21. XI 1894. Берза је свечано отворена и освећена 1. I 1895. на првом спрату старинске куће у којој је била кафана „Босна" на реци Сави и следећег дана је отпочела с радом. Берза је основана као приватна институција с врло скромним средствима прикупљеним од чланарина и од помоћи београдске општине од 5.000 динара. Државни надзор вршио је комесар којег је постављао министар народне привреде. Скупштину берзе сачињавали су сви њени чланови који су измирили члански улог за текућу годину. Берзом је управљао Управни одбор од 10 лица која су бирана на годишњој скупштини из круга чланова берзе, а која су морала бити поданици Краљевине Србије и живети у Београду. Унутрашњу финансијску контролу вршио је берзин Финансијски одбор састављен од пет лица чији је мандат трајао само годину дана. За решавање спорова био је организован Берзански суд.

На Б. б. се трговало робом (продуктно тржиште), страним новцем (валутно тржиште), девизама (девизно тржиште) и хартијама од вредности (ефектно тржиште) и то по посебним узансама за свако тржиште. Са свим овим предметима трговања обављале су се дневне (промптне) и терминске (рочне) трансакције. Послови су се обављали преко берзанских посредника за валуте, девизе, ефекте и продукте за које су постојали још и берзански агенти који су послове могли да врше и изван зграде берзе. Званичне курсеве је већином гласова утврђивала Курсна комисија која је била састављена од дежурног члана, комесара берзе и главног секретара. Утврђивање званичних курсева вршило се само на основу закључених послова за време берзанског састанка. Дневни курсни лист објављиван је на српском и француском језику.

На продуктном тржишту се највише трговало сувим шљивама, пекмезом од шљива, пасуљем, житарицама, брашном и млинарским производима. Главни купци су били пештански и бечки трговци, а продавци мали број српских извозника и Савска банка која се бавила извозом. У почетку се промет на продуктном тржишту слабо развијао јер је одзив српских трговаца био мали. Стога је 1896. ово тржиште било затворено, али је следеће године опет почело да ради.

Трговина на валутном и девизном тржишту одражавала је географске правце српске трговине и валутну структуру иностраних зајмова. На валутном тржишту највише се трговало српским, мађарским и немачким кованим новцем и новчаницама, тј. наполеондорима, крунама и немачким маркама. Најживљи промет на девизном тржишту исказивао се у односима с Бечом, Пештом, Паризом, Лондоном и Берлином. Валутно и девизно тржиште напредовало је врло лепо све до I светског рата одражавајући стално растући обим спољне трговине Србије. По обиму промета валутно тржиште је далеко превазилазило девизно јер су српски увозници и извозници међународна плаћања највећим делом обављали у готовом новцу.

Трговина ефектима је до I светског рата била у повоју али с тенденцијом раста. Према Закону о јавним берзама (члан 11), министар народне привреде је по предлогу берзанске управе одобравао које се хартије од вредности могу котирати на берзи, а берзанским узансама за ефекте су били прописани услови за котирање и то: да уплаћена главница организације мора бити најмање 100.000 динара; да организација мора берзанској управи подносити на увиђај и оцену своја правила и најтачније састављене билансе пословања и сва обавештења која берзанска управа тражи. На берзи су котиране све државне хартије од вредности, а од приватних су најзаступљеније биле хартије новчаних завода јер су они чинили највећи део од укупног броја акционарских друштава. У просеку се до I светског рата на берзи трговало са око 5–6 серија државних обвезница годишње. У 1911. на берзи су биле котиране следеће државне обвезнице: лутријски лозови 2%, дувански лозови и рента 4%. Исте године је, међутим, било котирано и 45 серија акција банака и индустријских предузећа.

У периоду између два светска рата, Б. б. је наставила рад, а српски Закон о јавним берзама из 1886. остао је на снази за уређење берзи у Краљевини Југославији. На берзи се трговало као и раније, али у много већем обиму и с нешто измењеним учешћем појединих тржишта.

Девизно тржиште је у међуратном периоду имало највећи промет док је трговина валутама опадала и скоро се потпуно угасила. До 1936. друго тржиште по обиму трговања било је тржиште ефеката, а од тада продуктно тржиште. У овом периоду однос државних и приватних ефеката преокренуо се постепено у корист државних. Тако се 1939. трговало с 15 државних обвезница и само с 10 приватних акција. Промет на продуктном тржишту оживео је тек 1925, али је нагло порастао пред II светски рат. На том тржишту се највише трговало пшеницом, кукурузом, пасуљем, брашном, сувим шљивама, овсом, јечмом, кромпиром и у мањој мери осталим пољопривредним производима. У међуратном периоду највећи укупан промет Б. б. остварила је 1925 (4.295.000.000 динара), а најмањи 1933 (492.000.000 динара). На ово десетоструко смањење промета утицала је највећим делом Велика економска криза која је захватила и привреду Краљевине Југославије и утицала на смањење пословања на Б. б. у периоду 1929–1933. Последње трансакције на берзи вршене су априла 1941. после чега је берза престала с радом.

Биљана Стојановић

После више од 50 година прекида Б. б. је поново покренута тек крајем 1988, после друштвених и привредних реформи дефинисаних Амандманима на Устав СФРЈ, који су створили уставну основу за прелазак на тржишне услове привређивања. За развој финансијског тржишта, између осталих, кључни су били Закон о хартијама од вредности и Закон о југословенском тржишту капитала којим се први пут, после II светског рата, регулише оснивање берзе као основне институције секундарног финансијског тржишта. Оснивачка скупштина Југословенског тржишта капитала са седиштем у Београду одржана је 27. XII 1989. Ова институција мења име у Б. б. 1992. и представља настављача традиције берзе у Београду.

Б. б. основалe су 32 највеће банке бивше Југославије. Одлуком Скупштине Берзе од 28. V 1992. састав Управног и Надзорног одбора Берзе је измењен будући да неке од банака и финансијских институција више нису биле на територији СРЈ. Статус дописног члана Међународног удружења берзи (World Stock Exchanges), са седиштем у Паризу, Б. б. је стекла 1990.

У прве четири године пословања предмет трговања на Б. б. биле су хартије од вредности 200 предузећа и 80 банака и других финансијских организација. Углавном је реч о краткорочним дужничким финансијским инструментима. Прве акције које су се котирале на Б. б. биле су акције „Синтелона" из Бачке Паланке и Инвестбанке, Београд. У овом периоду на Берзи је реализовано преко 20.000 трансакција у вредности од преко 460 милиона немачких марака.

Током своје кратке новије историје Б. б. је неколико пута мењала организацију због промена законске регулативе: Закон о југословенском тржишту капитала замењен је 1995. Законом о берзама, берзанском пословању и берзанским посредницима, а овај је 2002. замењен Законом о хартијама од вредности и другим финансијским инструментима. Акционари Б. б. су пословне банке, осигуравајућа друштва, привредна друштва из реалног сектора и брокерско-дилерска друштва. Акционари нису истовремено и чланови берзе. Чланство на берзи заснива се на добровољној основи и подразумева претходно испуњење услова за чланство које се прописује актима берзе, а Управни одбор берзе доноси коначну одлуку о захтевима за стицање статуса члана берзе. Статус чланова берзе има 85 брокерско-дилерских друштава с лиценцом Комисије за хартије од вредности, међу којима је и 16 овлашћених банака (пословне банке које се могу бавити пословима берзанског посредовања).

Берза врши надзор чланова по пословима закљученим на берзи, а та питања уређена су кроз: Оснивачки акт берзе (општи акт који доноси Скупштина берзе), Статут берзе, Правила берзе, Правилник о листингу и Правилник о раду Комисије Б. б. за утврђивање постојања берзанских прекршаја и изрицање мера и казни (акта берзе, чије је доношење у надлежности Управног одбора). Послови надзора и контроле најважнији су послови берзе.

До 2002. на Б. б. су доминантан тржишни материјал биле краткорочне хартије од вредности, што је одговарало тадашњим економско-политичким приликама у земљи, које нису чиниле амбијент погодан за развој тржишта капитала. Ратне околности, међународне економске санкције, изолована привреда, колапс банкарског система и сл. утицали су на то да Б. б. тек од 2002. пребаци тежиште на организацију трговања дугорочним обвезницама и акцијама. Финансирање раста и развоја српских предузећа прикупљањем слободних новчаних средстава преко хартија од вредности и механизмом тржишта на Б. б. се у последње две деценије спорадично догађало. Трговање хартијама од вредности и раст берзанског пословања се током последњих година реформских промена српске привреде везује с токовима приватизације српских компанија.

По својој организацији тржиште капитала Србије спада у тип тржишта заснованог на налозима (Order Driven Market). Трговање на Берзи одвија се на више тржишта подељених на више сегмената. Ефектуирање трансакција склопљених на Б. б. до 2004. одвијало се у два регистра хартија од вредности: Централном регистру (при Народној банци Србије) и Привременом регистру (при Министарству за приватизацију), а од јануара 2004. послови регистра хартија од вредности и клиринга и салдирања обједињени су у самосталној институцији – Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, која је у потпуности у државном власништву. Б. б. располаже сопственим јединственим информационим системом за трговање, BelexFIX, који су развили стручњаци берзе и који се примењује од 2004. Систем подразумева електронско трговање, даљинско и електронско испостављање налога за трговање, укључује више тржишта, сегмената и модела трговања, као и трговање различитим финансијским инструментима.

Акције најликвиднијих српских компанија којима се тргује на Б. б. улазе и у састав међународних индекса, као што су индекси из породице Dow Jones Stock, индекс Бечке берзе SRX. Производима изведеним на бази лиценце на индекс BELEX15 и међународне индексе у чијем саставу су цене акција српских компанија тргује се на берзама широм Европе. Најликвидније хартије од вредности којима се трговало на Б. б. у периоду 2002–2008. биле су обвезни-це Републике Србије и акције следећих компанија и банака: „Хемофарм" Вршац (до преузимања целокупног капитала од стране немачке фармацеутске компаније „Штада"); „Енергопројект холдинг" Београд; „Тигар" Пирот; „Соја протеин" Бечеј; „Комерцијална банка" Београд; „Имлек" Београд; „Металац" Горњи Милановац; „Алфаплам" Врање; „АИК банка" Ниш и др.

Од 2004. Б. б. је пуноправан члан Евроазијске федерације берзи (Federation of Euro-Asiаn Stock Exchanges), а од 2005. дописни члан Европског удружења берзи (Federation of European Securities Exchanges). Ради повећања круга потенцијалних учесника и правовременог и тачног информисања, Б. б. се бави и образовањем јавности у сврху ширења знања о берзанском пословању, хартијама од вредности, те економским и правним питањима из ове области.

Душан Достанић

ИЗВОРИ: Закон о југословенском тржишту капитала, СЛ СФРЈ, бр. 64/89; Закон о берзама, берзанском пословању и берзанским посредницима, СЛ СРЈ, бр. 90/94; Закон о хартијама од вредности и другим финансијским инструментима, СГ РС, бр. 65/02, 57/03; Годишњи извештаји Београдске берзе за период 2002–2006, Бг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: С. Дежелић, Бурзе у Краљевини Југославији, Зг–Бг–Љуб. 1930; М. Зебић, О берзама и посебно о Београдској берзи, Бг 1990; Б. Чолановић (прир.), Београдска берза 1894–1994, Бг 1995; Збирка годишњих извештаја, закона о берзанском пословању и статута Београдске берзе (1894–2004), Бг 2004.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)