БЕОГРАДАЦ, Јован,

БЕОГРАДАЦ, Јован, официр, публициста (Тител, 26. III 1812 -- Нови Сад, 29. III 1889). У моравском граду Оломоуцу завршио кадетску школу и произведен у официра 1833. Служио у више гарнизона у Аустрији и достигао чин капетана. Иступио из војске 1858. и настанио се у Новом Саду. Бавио се публицистиком, лингвистиком, позориштем, историјом, књижевношћу и музиком. Био је секретар Друштва за Српско народно позориште и деловођа Матице српске (од 1865). Имао је до тада штампане расправе: Црква и држава (Н. Сад 1861), Occident, Orient und der Panslavismus (Н. Сад 1865), Срби и источно питање (Бг 1865). Понудио је Матици српској да изда његов речник српског језика, који би имао 6.000 више речи него Вуков, као и 15.000 речи којих нема код Вука. Пошто је писао старим правописом, а не Вуковим, управа није била вољна да прихвати ову понуду. Афирмисавши се као сарадник Србског дневника, решио је да покрене свој Недељни лист „за душевно и стварно напредовање народа" (1867--1868). Лист је штампан код Игњата Фукса, с циљем да „упућује народ у разне пољопривредне послове, учвршћује га у хришћанској вери, обавештава о берзанским новостима и забавља га краћим књижевним саставима и шалама". Касније се бележи да Б. „заступа уредника" у новосадском хумористичком листу Комарац, кад је овај био у рукама конзервативног Јована Грујића.

ДЕЛА: Die Serben und die orientalische Frage, Bautzen 1865; Мисли о садашњем и будућем положају и будућности народа србског, Н. Сад 1867; О језику и правопису србском, Н. Сад 1867.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Милисавац, Историја Матице српске, II, Н. Сад 1992.

Д. Попов