БЕНТОС

БЕНТОС (грч. bevnqo": дубина), сви организми или насеље водених организама везани за подлогу дна морских или копнених вода. На састав б. утичу физичко-хемијске карактеристике воде, подлоге и седимента (муљ, песак, шљунак, стене и др.), дубина воденог басена, нагиб дна, брзина водених струја, као и количина и брзина таложења честица с тла, акумулација мртвих, пре свега планктонских организама, који падају на дно итд. Постоји велика разлика између бентоских организама, који се развијају на малој дубини у плимној и литоралној, а делимично у сублиторалној, еуфотичној зони и оних који живе на великим дубинама у дисфотичној и афотичној зони водених басена. Б. на мањим дубинама чине многобројне макрофитске алге и неке васкуларне биљке, као и разноврсне покретне и за дно причвршћене животиње и различити микроорганизми. У литоралном појасу тропских мора чести су корали који живе у симбиотским односима с једноћелијским алгама. С повећањем дубине и смањењем светлости све је мање биљака, тако да б. на великим дубинама, у зони батиала, абисала и хадала у океанима или профундала у језерима, од 200 до неколико хиљада метара, чине искључиво животињe. Васкуларне биљке и алге чине фитобентос, док животињски организми припадају зообентосу. Бентоски организми се, према величини, деле на макробентос, мејобентос и микробентос. Организми који живе на површини подлоге дна су епибентос, а они који су потпуно или делимично уроњени у подлогу су ендобентос. Најчешћи бентоски организми су различити ваљкасти и чланковити црви, сунђери, зглавкари, мекушци, бодљокошци и неке врсте риба. У копненим водама зообентос чине и ларве инсеката. Квалитативни и квантитативни састав бентоског насеља има велик биоиндикациони значај у процени стања водених екосистема, с обзиром да са повећаним загађивањем вода долази до акумулације штетних супстанци у седиментима.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са предлогом врста од међународног значаја, Бг 1995; E. Enger, B. Smith, „Biodiversity Issues", in: Environmental Science; A Study of Interrelationsships, Boston 2004.

В. Стевановић