Прескочи до главног садржаја

БЕНКОВА-ПОПИТОВА, Вјера

БЕНКОВА-ПОПИТОВА, Вјера (Benkova-Popitova, Viera), књижевник (Бачки Петровац, 23. IV 1939). Дипломирала словачки и чешки језик на Филолошком факултету у Београду. Радила као новинар у словачким новинама и на радију. У првој збирци песама Májový ošiaľ (Бачки Петровац 1965) представила се као изразито емоционална песникиња, али касније сувише интимну тематику премошћује чулним наговештајем и сугестивношћу, блиском пансензуализму. У њен песнички исказ све више продиру митски елементи, те кроз богате слојеве метафора и симбола, у гномском облику на површину се пробија људски доживљај и сазнање. У збирци песама Heroica Slovaca (Бачки Петровац 1997) може се пратити процес конкретизације песничког исказа, испољен у тражењу животних ослонаца у свакодневици завичаја. Веома сугестивно је успевала, нарочито у последњем стваралачком раздобљу, да словачке етнографске, културне, географске датости сагледа у митској и архетипској перспективи. Песме писане на српском објавила је у збирци Дан међу ружама (Н. Сад 1979), које је сама препевала на словачки (Ružový jas, Н. Сад 1986). Од прозних жанрова почела је с лирском приповетком која има конзистентну епску фабулу, док сам процес реализовања протиче у знаку њене емоционалне валоризације. Касније се као приповедач окренула културноисторијским темама војвођанских Словака, уносећи у епско ткиво елементе хронике и етнографије. У том смислу објавила је и неколико научно-популарних књига из прошлости војвођанских Словака. Објавила је и три књиге приповедака за децу.

ДЕЛА: поезија: Variácie, Н. Сад 1969; Obrady, Н. Сад 1971; Koráb istoty, Н. Сад 1975; Izoldin prsteň, Н. Сад 1978; Obelisk, Н. Сад 1982; Komornuý večer, Н. Сад 1989; Žltá krajina, čierne drozdy, Бачки Петровац 2004; Relikviár, Bratislava 2005; приповетке: Lesná studienka, Н. Сад 1973; Dom, Н. Сад 1987; роман: Stred sveta, Bratislava--Nadlak 2006.

ЛИТЕРАТУРА: M. Harpáň, Premeny rozprávania, Н. Сад 1990; Z. Čížiková, Básnické dielo Viery Benkovej, Бачки Петровац 2005.

М. Харпањ