БЕНЕШ, Едуард

БЕНЕШ, Едуард, државник (Кожлани, Аустроугарска, 28. V 1884 --– Сезимово Усти, Чехословачка, 3. IX 1948). Професор социологије на Универзитету и Политехничкој школи у Прагу. По избијању I светског рата постао је један од најближих сарадника Т. Масарика у борби за стварање независне чехословачке државе, када отпочиње и његова присна сарадња са српском и југословенском интелектуалном и политичком елитом. По завршетку рата био је министар спољних послова Чехословачке републике (1918--1918–1935) и шеф Народно-социјалистичке странке (1920--1920–1935). После Масарикове смрти 1937. наследио га је на месту председника републике. У међуратном свету истицао се учешћем у Лиги народа, организовању Мале антанте и залагању за успостављање дипломатских и других односа са Совјетским Савезом. Као доследан демократа и принципијелан политичар у европским државама је имао велик углед. У Краљевини СХС / Југославији прихватан је као један од највећих пријатеља југословенске државе. Приликом једне од његових посета Београду (1937) грађани су му великим манифестацијама исказали поштовање и симпатије, истовремено изражавајући незадовољство тадашњом спољном политиком Југославије и владиним окретањем Немачкој и Италији. Разочаран споразумом у Минхену (1938), којим је Чехословачка, напуштена од стране Велике Британије и Француске, морала да преда Судетску област Немачкој, Б. је емигрирао најпре у САД, а потом, по избијању II светског рата, у Лондон, где је био признат за шефа чехословачке владе. Усред рата (1943) посетио је Москву, потписавши тада уговор о пријатељству и сарадњи са Совјетским Савезом. Убеђен да ће у послератном свету ова велика сила имати огроман утицај на међународне односе, на сличан компромис је упућивао југословенске и српске емигранте у Лондону, задржавајући према југословенској држави став искреног пријатељства. У Чехословачку се вратио у пролеће 1945, покушавајући да, као шеф државе, одржи равнотежу између совјетског и англосаксонског утицаја. Не успевши да спречи окретање Чехословачке совјетској политици, повукао се 1948.

ДЕЛО: Свјетски рат и наша револуција, Зг 1938.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. М. Јовановић, Дипломатска историја Нове Европе 1918--1938, I--I–II, Бг 1939; Л. Деак, Чехословачко-југословенски односи 1935--1935–1939, Бг 1981; Б. Петрановић, „Односи југословенске и чехословачке владе у емиграцији 1941--1941–1945", ВИГ, 1990, 3; М. Радојевић, „Српско-чешка сарадња у Првом светском рату", Studia Balcanica Bohemo-Slovaca, Brno, 2006, 6, 1; М. Совиљ, „Посета Јосипа Броза Тита Чехословачкој марта 1946. године", ТИ, 2007, 1--1–2.

М.ира Радојевић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)