БЕЛОВОДЕ
БЕЛОВОДЕ, археолошко налазиште у подножју хомољских планина југозападно од Петровца на Млави. Површина налазишта износи више од 100 хa, а систематским истраживањима народних музеја у Пожаревцу и Београду, од 1991. истражено је око 270 м2. Стратиграфија насеља обухвата фазе А–Д, које одговарају старијој винчанској култури и фази Градац. Постоје многобројни налази из свих фаза који указују на значајну металуршку активност – експлоатацију карбонатних минерала бакра, малахита и азурита, са лежишта код Ждрела, на уласку у Горњачку клисуру Млаве. О металуршкој преради ових минерала говоре укопане пећи --– јаме за топљење, керамичке цеви за довод ваздуха, камени батови за мрвљење руде, што потврђује постојање примарне металургије бакра вероватно и пре градачке фазе, представљајући врло рани датум за рани енеолит централног Балкана (прва половина V миленијума п.н е.).
ЛИТЕРАТУРА: D. Šljivar, J. Kuzmanović-Cvetković, D. Jacanović, „Belovode – Pločnik, New Contributions Regarding the Copper Metallurgy in the Vincha Culture", у: N. Tasić, C. Grozdanov (ур.), Homage to Milutin Garasanin, Belgrade 2006.
Борислав Јовановић
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)