БЕЛОГЛАВИ СУП

БЕЛОГЛАВИ СУП (Gyps f. Fulvus), орао из реда птица грабљивица Falconiformes, из фамилије јастребова и орлова Accipitridae, потфамилије лешинара Старог Света Aegypiinae. Род Gyps заступљен је са пет врста које насељавају Евроазију и Африку. У оквиру широког ареала описане су две подврсте: номинална Gyps f. Fulvus насељава област древног Медитерана и гнезди се између 24^0^ и 45^0^ северне географске ширине, односно, од 10^0^ западне до 90^0^ источне географске дужине, од Магреба на исток све до Хималаја. Јужна граница гнежђења налази се у Мароку и Алжиру док се б. с. повукао из Египта, а северна граница је Кара-Тау, Кавказ, Крим, Хрватска и Србија; мања и светлија подврста Gyps f. fulvescens (Hume, 1869) насељава оријенталну област Авганистана, Пакистана, Белуџистана, Кашмира до Асана. Највећа бројност б. с. је на Иберијском полуострву, где се гнезди око 96% целокупне популације ове врсте на свету. Још од праисторије имао је имао одређено место у различитим културама. Легендарно биће Грифон (б. с. са лављим телом) срећемо у грчкој митологији, а као византијски симбол преузела га је средњовековна српска властела, па се појављују на грбовима Мрњавчевића, Немањића, Лазаревића и Црнојевића. Б. с. се храни искључиво угинулим сисарима на чије је болести имун. Угинуле овце и говеда сачињавају 95% његове исхране и зато је завистан од промена у сточарству и доступности хране. Интензивно сточарство му је гајењем стоке у шталама онемогућило да нађе храну на пашњацима. Отварањем посебних хранилишта на којима се одлаже угинула стока б. с. се вратио са руба опстанка. На Балканском полуострву гнезди се око 700 парова, од чега само на острву Крит 200 парова. У Србији се 1992. бројност ове врсте свела на 10 парова. Проглашавањем заштићеног подручја Резерват Увац 1994. популација се нагло увећава и представља значајан ресурс ове врсте на Балкану, па се последњих година у Србији гнезди 160 парова. Повратак б. с. на Стару планину, Босну и Херцеговину и Бугарску је део међународног програма заштите лешинара на Балканском полуострву.

ЛИТЕРАТУРА: S. Marinković, Lj. Orlandić, „Status of Griffon Vulture Gyps fulvus in Serbia", in: B.U. Meyburg, R. Chancellor, (eds.), Raptor Conservation Today, Berlin 1994; С. Пузовић и др. Атлас птица грабљивица Србије, Бг 2000; С. Маринковић, Б. Караџић, Суп, Бг 2008.

С. Маринковић