БЕЛОБРДСКА КУЛТУРА

БЕЛОБРДСКА КУЛТУРА, култура из раздобља X--X–XII в. у Карпатској котлини и Панонији. Име је добила по некрополи у Белом Брду код Осијека, а назив је први употребио Л. Нидерле 1920, одредивши је као словенску културу. Већ почетком XX в., на основу до тада истражених некропола на подручју Карпатске котлине, Ј. Хампел је урадио прву систематизацију тих налаза, издвојивши две групе гробова и гробаља по етничкој припадности: група А, са сахраном коња, одређена је као „старомађарска", а група Б, са некрополама на редове, као „словенска" или „претежно словенска". Ова систематизација дуго је изазивала неспоразуме и полемике између заговорника и противника етничке теорије. Налазишта б. к. су многобројна, пре свега на подручјима Мађарске, Словеније, Словачке, Хрватске и БиХ. У Србији ова култура је регистрована на налазиштима у Војводини, попут Богојева, Јазова, Сенте, Батајнице (локалитет Велика Хумка), Војловице и др. У новије време, на основу свеобухватне критичке анализе истраживања, Ч. Балинт је закључио да се појмом б. к. означавају гробља сиромашног угарског народа и староседелаца, Западних и Јужних Словена. У суштини, ова култура је скуп појава које су у вези с досељењем и стабилизовањем Мађара на подручју Карпатске котлине и, сходно томе, резултат је сложеног процеса у којем је учествовало културно наслеђе неколико етничких група (Угро-Финаца, тј. Мађара, Словена, можда и Бугара у пределима источно од Тисе). Одликују је некрополе са гробним укопима на редове. Међу гробним прилозима је особен и посебно заступљен накит од бронзе или сребра, једноставне израде: каричице са „S" наставком, неколико врста гроздоликих наушница, огрлице и наруквице од уплетене жице, ниске од стаклене пасте, прстење са купастом главом и гранулама, лунуласти и листолики привесци, а срећу се још гвоздено оруђе и ножеви, као и керамика тзв. млађег градишног раздобља. На накиту, пре свега на наушницама и прстењу, јасно је видљив утицај византијских прототипова.

ЛИТЕРАТУРА: J. Hampel, Újabb tanulmányok a honfoglalási kor emlékeiről, Budapest 1907; Z. Vana, „Madari a Slovane ve svetle archeologiskych nálezu XXI stoleti", Slov. Arch., 1954, 2; Cs. Bálint, „Südungarn im 10. Jahrhundert", St. Arch., 1991, 11.

В.есна Бикић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)