БЕЛКИЋ, Џевад

БЕЛКИЋ, Џевад, физичар, научни саветник, универзитетски професор (Бијељина, 11. III 1946). Дипломирао (1970) и магистрирао (1972) физику на Природно-математичком факултету у Београду. На Универзитету у Бордоу докторирао 1977. са тезом „Théorie de l'échange de charge et de l'ionisation dans les collisions ion-atome aux grandes énergies". Радио у београдском Институту за физику (1970–1995), предавао на Универзитету у Стокхолму (1992–1997), на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу (1997–1999), а након тога поново на универзитету у Стокхолму, где је 2001. изабран за редовног професора физике. Добио је јединствену троструку Нобелову стипендију (1993, 1994, 1997) од Шведске краљевске академије наука за истраживања у квантној теорији брзих јон-атомских судара. Његов научни рад обухвата атомску, радијациону физику, биофизику и медицинску физику, а један је од водећих светских ауторитета за сударе тешких јона са атомима на високим енергијама, јер су његови радови извршили суштински утицај на развој целе ове области. Утицај рада „A quantum theory of ionization in fast collisions between ions and atomic hydrogen" (J.Phys. B: At. Mol. Phys., 1978, 11) досеже до медицинске физике за прорачуне депоновања радијационих доза у оболелом ткиву при терапији пацијената јонским сноповима. Прегледни рад „Electron capture in high-energy ion-atom collisions" (и R. Gayet, A. Salin, Phys. Rep., 1979, 56) указао је на значај коректних граничних услова при поређењу теорије и експеримента и разрешио вишедеценијски парадокс и контроверзна тумачења утицаја међу-нуклеонског расејања на тоталне пресеке брзих јон-атомских судара. У области спектралне анализе општих временских сигнала објавио је „Quantum-mechanical signal processing and spectral analysis" (Bristol 2005), чија је најважнија практична примена у медицини код НМР спектроскопије при поузданом одређивању концентрација низа дијагностички релевантних метаболита неинвазивно испитиваног оболелог ткива пацијента. Предавач је на предметима Теорија расејања, Математичка физика, Радијациона физика и Физика нуклеарне магнетне резонанце. Годишњу награду Института за физику за најбољи научни рад добио је 1989, одлуком Шведског научног одбора 1995. заузео је друго место на квалификацијама 70 шведских научника, а 1997. награђен је годишњом наградом Европског друштва за рачунарске методе у наукама и инжењерству за најбољи рад из компјутерске физике. За своја два рада из спектралне анализе временских сигнала код НМР добио је 2003. признање „Highlights 2006" часописа Physics in Medicine and Biology.

ДЕЛА: Principles of quantum scattering theory, Bristol 2004; Qunatum theory of high-energy ion-atom collisions, London 2008; и M. Mančev, J. Hanssen, „Four-body quantum-mechanical methods for energetic ion-atom collisions", Rev. Mod. Phys., 2008, 80.

Мирјана Поповић-Божић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)