БЕЉИКА и СРЖ

БЕЉИКА и СРЖ, периферни (млађи) годови светлије боје, односно унутрашњи (старији) тамније боје. Светлији спољни део дрвета зове се бељика (бакуља), а тамнији унутрашњи део срж (језгро). Б. је живо дрво, тј. физиолошки активно дрво, које садржи живе ћелије (проводног и спремишног ткива) и резервне материје. С. је неживо, обично тамније обојено дрво, окружено б.; не садржи живе ћелије, а резервне материје су или утрошене или су трансформисане у сржне материје. Промена боје унутрашњег дела дрвета последица је процеса осржавања које се састоји из више фаза: од дисфункције проводног ткива до одумирања паренхимских ћелија у б. Једна од најстаријих класификација, с обзиром на разлике у боји спољњег и унутрашњег дела дрвета, све врсте дрвета дели у две групе. Прву чине једричаве врсте дрвета, код којих је дрво с. тамније обојено (нпр. ариш, багрем, бор, брест, храст, питоми кестен, орах, бела топола, црна топола, врба). Другу групу чине бакуљаве врсте дрвета, код којих дрво сржи није тамније обојено (нпр. бреза, буква, обични граб, црни граб, јавор, јела, липа, смрча). Поред боје дрвета неки су као критеријум класификације узели и разлике у садржају воде између спољњег (б.) и унутрашњег дела дрвета (с.). Ширина б. варира између појединих врста дрвета. Унутар исте врсте ширина б. зависи од станишта, а унутар истог станишта, односно састојине, од положаја стабла у састојини, односно од величине крошње. Унутар једног стабла б. је најшира у горњем делу дебла у смеру крошње, а та ширина опада у доњем делу дебла у смеру корена.

ЛИТЕРАТУРА: С. Васиљевић, Анатомија шумског дрвећа. Општи део, Бг 1983; Д. Вилотић, Упоредна анатомија дрвета, Бг 2000.

В. В. Исајев; В. Иветић