БЕЉАК САНКОВИЋ

БЕЉАК САНКОВИЋ, хумски великаш, жупан (Хум, око 1340 --– Хум, пре краја 1391). Старији син казнаца Санка Милтеновића, после чије смрти је (између 1370. и 1372) постао старешина породице. Помиње се још за очева живота (1363), а вероватно се на њега односи податак о Санковој женидби сина из 1358. Супруга му се помиње и 1392, али јој се не зна име. Носио је титулу жупана. За разлику од оца био је увек одан бану и краљу Твртку Котроманићу. Заједно с братом, војводом Радичем, господарио је жупама Неретва, Невесиње, Дабар, Попово и Сланским приморјем. Био је у добрим односима с Дубровчанима, који су га називали пријатељем*.* Боравио је у Дубровнику 1390. са братом Радичем, где је добио кућу. Наредне године браћа су Дубровнику продала Конавле, али их је Босна у томе спречила, тако што су Влатко Вуковић и Павле Раденовић упали у Конавле и победили Радича. У мају 1391. Дубровчани му шаљу лекара, а у време одузимања Конавала више се не спомиње.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I, Бг 1929.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Мијушковић, „Хумска властеоска породица Санковићи", ИЧ, 1961, 11; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996.

С.иниша Мишић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)