Бели бор

Бели бор (Pinus sylvestis), четинарско дрво из фамилије Pinacaea. Високо до 40 м, достиже старост до 200 година. Корен му је развијен и обликом прилагођен подлози, а крошња светла, разређена, код одраслих примерака у горњој трећини стабла. Стара кора је сиво-браон боје, млада жуто-браон до црвенкасто-окер, опада у виду неправилних љуспи. У краткорасту има две иглице дугачке 3--7 цм, широке до 2 мм, сивозелене. Шишарке су коничне, висеће, зашиљене, дугачке 3--6 цм, љуспе шишарке равне су или пирамидалне. Семена су 3--5 мм с опнастим крилатим додацима дугачким око 1 цм. Ареал врсте обухвата велик простор од северне Шкотске и Скандинавије, преко целог Сибира на исток, до обала Охотског мора на 140^0^ географске дужине. Познат је већи број природних варијетета. Б. б. је светлољубива и еколошки најпластичнија и најраспрострањенија врста бора у Европи. На северу Скандинавије ареал обухвата зону између 65^0^ и 72^0^ географске ширине, где често образује хоризонталну шумску границу тајге према тундри. Расте на песковитим, замочвареним и тресетним стаништима северне и средње Европе, док се на југу налази претежно у планинама. Јужна граница распрострањења је на линији Сијера Невада у Шпанији -- Лигуријски Алпи -- северна Грчка -- Мала Азија -- Кaвказ. На Балканском полуострву распрострањен је у Хрватској, централној и западној Босни, северној Црној Гори, западној и северној Србији, северној Албанији, западној и централној Бугарској, северној Македонији и северној Грчкој. У Србији расте у планинским областима, нарочито на хладним површима северне и западне Србије изнад 900 м, на планинама Маљен, Повлен, Златибор, Тара, Мокра гора, Муртеница, Проклетије, док је на Шарпланини редак. Настањује различите типове подлога, а код нас је нарочито чест на серпентинама, где образује чисте или мешовите шуме са црним бором (Pinetum nigrae-sylvestris). Ова мешовита заједница јединствена је у Европи и налази се само на серпентинитима западне Србије и источне и централне Босне. Иначе, улази у састав других четинарских или мешовитих шумских заједница. Б. б. је важна врста у пошумљавању огољених песковитих површина и камењара. Дрво јој је квалитетно, користи се у грађевинарству и дрвној индустрији. Као декоративно дрво често се користи и у хортикултури.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јовановић, Дендрологија са основама фитоценологије, Бг 1971; Б. Јовановић, „Ред. Coniferales -- Четинари", у: М. Сарић, (ур.), Флора Србије 1, Бг 1992; М. Видаковић, М. Фрањић, Голосјемењаче, Зг 2004.

В. Стевановић