БЕЛЕГИШ

БЕЛЕГИШ, село на источној периферији Срема. Изграђено је уз ивицу лесне заравни, где се она стрмим одсеком спушта ка кориту Дунава. Испод одсека је млада алувијална раван широка око 1 км, ка којој се с лесне заравни спуштају четири сурд ука. Кроз село пролази локални асфалтни пут, који повезује Батајницу са Старим Сланкаменом. Београд је удаљен 34 км, а општински центар Стара Пазова 16 км. Зачетак села је уз подунавски пут, од којег се према лесној заравни одвајају четири споредне улице. Први помен села је из 1404, а помиње се и у време Турака. У континуитету постоји од XVIII в. Пољопривредом се бави 38,9% активног становништва, док највећи део преосталих радника ради у Београду, чија најужа гравитациона зона досеже до Б. Због таквих околности број становништва расте и поред негативног природног прираштаја. У њему је 2002. живело 3.116 становника, од којих 93,4% Срба. У селу постоје приватна кланица и неколико производних занатских радионица.

С. Ћурчић

На простору села постоји више локалитета са налазима из различитих периода. Регистровано је присуство тисаполгар културе раног енеолита. Посебно је значајан стамбени хоризонт из времена експанзије вучедолске културе касног енеолита; вишеслојно утврђено насеље, заштићено двојним ровом и палисадом истражено је на локалитету Шанчине, а ископавања Народног музеја спроведена су 1954--1956. Остаци насеља ватинске културе средњег бронзаног доба и хоризонт културе Босут старијег гвозденог доба припадају типичним културама Средњег Подунавља. Градац из латенског периода представља унутрашње утврђење опасано дубоким ровом, које је напуштено доласком Римљана након чега није обнављано.

Из периода римског присуства регистровано је утврђење код Дуварине, а на локалитету Будовар трагови виле. Откривени су и трагови светилишта, жртвеник посвећен Јупитеру. Антички назив локалитета није познат, можда Хеорта/Херта.

А. Јовановић; Б. Јовановић

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћурчић, Општина Стара Пазова -- географска монографија, Н. Сад 1984; N. Tasić, Eneolithic Cultures of Central and West Balkans, Belgrade 1995; П. Петровић, „Римски лимес на Дунаву у Доњој Панонији", у: Фрушка гора у античко доба, Н. Сад -- Бг 1995; С. Ћурчић, Насеља Срема -- географске карактеристике, Н. Сад 2000.