БЕКИЋ, Петар

БЕКИЋ, Петар, трговац, поседник (Двор на Уни, 1882 -- Батајница, X/XI 1943). Након завршене трговачке школе водио породичну трговачку радњу у Двору. Члан Српске самосталне странке, у оквиру које се борио за национална права Срба у Аустроугарској. На Велеиздајничком процесу у Загребу (1908--1910) оптужница га је теретила да је 1903. у Двору основао савез који је пропагирао српску државну мисао, односно идеју присаједињења Хрватске, Славоније, Далмације, Истре, БиХ и других словенских земаља Хабзбуршке монархије Краљевини Србији; да су у његовој радњи мештани набављали српску заставу, српски грб и лист Српске самосталне странке Српско коло, преко којег је промовисана српска национална идеја и популарисан краљ Петар Карађорђевић; да је истицао захтев за искључивом употребом ћирилице у раду општине и за исписивањем јавних ознака ћириличним писмом, као и да је оснивач организације „Српски соко". Осуђен на осам година тамнице, ослобођен је општом аболицијом после 16 месеци. Са групом самосталаца водио је акцију за реорганизацију Загребачке жупаније тако што би српски етнички простор на њеној територији, односно подручје некадашње Банске крајине, био издвојен као посебна целина с центром у Глини. Као председник Одбора за изградњу школе у Двору, формираног 1922, финансијски је помагао соколску организацију и подржавао идеју о подизању просветног дома. Тим поводом, заједно с народним послаником дворског среза Валеријаном Прибићевићем, школским надзорником Љубом Кнежевићем и општинским бележником Васом Мркобрадом био је у аудијенцији код краља Александра (13. V 1925). Био је члан Патроната Српског привредног друштва „Привредник" све до II светског рата, члан управе Савеза задруга Срба привредника и један од деоничара Српске банке у Загребу. Обогативши се успешним пословањем, после I светског рата преселио се у Загреб, а затим на салаш у Батајници. Материјално је подржао А. Прибићевића када је изабран за председника Самосталне демократске странке, иако се није слагао с политиком коју је странка водила за време диктатуре краља Александра. Убили су га комунисти за време II светског рата.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица о Привредниковој двадесетпетогодишњици 1897--1923, Бг 1923; Ј. С. Радојчић, Срби -- Српска Крајина, Славонија, Далмација, Хрватска: биографски лексикон, Бг 1994; А. Прибићевић, Мој живот, Зг 1999; Г. Кривокапић-Јовић*, Српска народна самостална странка 1903--1914*, Зг 2000; Н. Л. Гаћеша, Српско привредно друштво „Привредник" (1914--1997), Н. Сад 2004; С. Божић, Срби у Хрватској 1918--1929, Бг 2008.

С. Божић