Прескочи до главног садржаја

БЕК-УЗАРОВ, Ђорђе

БЕК-УЗАРОВ, Ђорђе, физичар, универзитетски професор (Влајковац, 11. IX 1929). На Природно-математичком факултету у Београду дипломирао физику 1957, постдипломске студије завршио 1963, a 1968. одбранио докторску дисертацију с темом из области нуклеарне физике „Мерење броја распада радиоактивних изотопа методом једновремених догађаја". Радио на Институту за нуклеарне науке „Винча" (1956--2002). На Групи за физику ПМФ-а у Београду радио од 1957, а 1969. изабран за доцента. Истовремено предавао на постдипломским студијама на Медицинском и Електротехничком факултету у Београду. У звање редовног професора изабран је 1979. на ПМФ-у у Крагујевцу, предајући паралелно и на Машинском факултету. У Центру за обуку кадрова за рад са радиоактивним изворима у Београду држао наставу из области детекције, мерења радиоактивности и обраде резултата мерења (1959--1995). Као истраживач у Институту „Винча", бави се метрологијом јонизујућег зрачења, развојем апсолутних мерења радионуклида и дијагностиком озледе човека од јонизујућих зрачења. По позиву Комесаријата за атомску енергију Француске радио је као гостујући истраживач (1969--1970) у Лабораторији за метрологију јонизујућег зрачења у Саклеу. У оквиру специјализације, усавршавања и научне сарадње боравио у многим водећим метролошким лабораторијама и институцијама широм света: Националној физичкој лабораторији у Тедингтону (Велика Британија), Државном институту за мерења у Санкт Петербургу, Физичко-техничком савезном заводу у Брауншвајгу (Немачка), Институту за атомску физику у Букурешту и Институту за нуклеарна истраживања у Белгији. Руководио је међународним истраживачким пројектима за развој мономолекуларних слојева у сарадњи с Центром за нуклеарне студије из Саклеа и Националним бироом за стандарде у САД. Члан је многих међународних научних и струковних организација. Један је од оснивача Међународног комитета за метрологију радионуклида, његов потпредседник (1983--1985) и члан-оснивач Балканске уније физичара од 1985. Био је председник Друштва физичара Србије (1983--1989) и председник Савеза друштава математичара, физичара и астронома СФРЈ (1985--1992).

ДЕЛА: „Proportional Gas and Scintillation Counters used in 4-π Coincidence Counting", Nucl. Instr. and Meth., 1973, 112; Елементи нумеричке обраде резултата мерења, I-II, Бг 1979; коаутор, Радиоактивни изотопи и зрачења, I-III, Бг 1981; Основи метрологије, Kраг. 1983; коаутор, „Preparation and Properties of Monomolecular Films for use as Radioactive Source Mounts", App. Radiat. Isot. Int. J. Radiat. Appl., 1988, 39(9).

Г. Пантелић