БЕГОВИЋ, Никола

БЕГОВИЋ, Никола, прота, писац, политичар (Беговићи код Петриње, 1. XII 1821 – Карловац, 20. IV 1895). Немачку основну школу учио је у Костајници и Суњи. Епископско-клерикално училиште завршио је у Петрињи. Током 1842. и 1843. био је учитељ српске основне школе у Костајници, а од 1845. ђакон и парох у Цремошњаку и Петрињи. За време службовања у Петрињи дизао је глас против неравноправног положаја православних у односу на римокатолике, које су у свему подржавали граничарски официри. Тражио је да власт православну цркву не назива оријенталном, него српском и да српске школе у Војној крајини имају исти третман као римокатоличке. После 1848. по целој Банији будио је и неговао српска национална осећања. Због тога је често био нападан, прогањан и затваран. По казни је био премештен из Петриње у Перну. Од 1862. живео је и радио у Карловцу, где је, као прота, био потпредседник епархијског одбора Горњокарловачке епархије. Тада је постао и вероучитељ, не само у основној него и девојачкој школи, реалци, гимназији, а касније и шегртској школи, болници, тамници, и мушкој и женској учитељској школи. После укидања Баховог апсолутизма ушао је у политику. Због помагања устанка (1875–1878) и ширења српске идеје био је 1876. затворен. У више наврата, од 1861. до 1883, био је посланик у Сабору Хрватске, а од 1867. до 1885. у Српском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима. Заступао је политику С. Милетића и његове странке. После склапања Аустроугарске нагодбе 1867. прикључио се групи оних српских и хрватских политичара који су, незадовољни успостављањем дуализма, демонстративно отишли на етнографску изложбу у Москву.

Писао је уџбенике верског садржаја и прилоге за историју цркве (Српске катихезе, Бг 1860; Ручна катихетика, Карловац 1863; Историја српске цркве, Карловац 1870), књиге популарних поука, етнографске расправе, радове из области књижевности, посебно поезије, лексикографије, политике и разнолике прилоге. Преводио с руског и био сарадник многих српских и хрватских листова и часописа (Застава, Србобран, Матица, Позор, Обзор, Даница илирска и др.). Бавио се сакупљањем народних песама, описивао живот и обичаје Срба граничара и бележио њихове умотворине (Српске народне пјесме из Лике и Баније, Карловац 1885; Живот и обичаји Срба граничара, Карловац 1887). За време боравка у Костајници саставио је рукописну песмарицу Народне серпске пјесне за увеселеније заљубљени страна и оних који весеље љубе, која се налази у Рукописном одељењу Матице српске у Новом Саду.

ДЕЛА: Српска црква на Крајини, Карловац 1863; Повесница српске православне опћине у Карловцу, Карловац 1868; Српске бесједе, I, Карловац 1870; II, 1880; Историја српске цркве, Карловац 1870.

ИЗВОР: В. Крестић, Грађа о Србима у Хрватској и Славонији 1848–1849.

ЛИТЕРАТУРА: А. Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, II, Зг 1901–1904; Т. Стефановић, Виловски, Моје успомене 1867–1881, Ср. Карловци 1907; М. Радека, Горња крајина или Карловачко владичанство, Бг 1975; Књижевна хрестоматија. Из културне баштине српског народа у Хрватској, Зг 1979; С. Лукин Лазић, Србин од Србина: Живот и дјела Николе Беговића, Зг 1996.

Василије Крестић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)