БЕГ

БЕГ (тур. bey: племић), почасна титула коју су носили турски племићи, кнезови племена или племенских заједница, као и други великодостојници. У најширем смислу синоним за „господина" или „господара". Познато је да се реч у разним облицима и наменама користила још међу старим турским и алтајским племенима. Помиње се још у орхонским турским натписима (VIII в.) у значењу „племенити", насупрот речи бодун, која је означавала обичан народ, масу, као и у кинеским транскрипцијама које се односе на Турке у Монголији. Када су Турци у X в. примили ислам, задржали су ову титулу као пандан арапској титули емир. Први огуски владари који су основали државу Селџука у почетку су носили само титулу б. Све те употребе указују на то да титула не одговара одређеној функцији, него је пре свега почасна. Нека турска друштва су је додељивала искључиво особама високог ранга, док су је друга проширила на општи смисао „вође", „господара", „мужа" или „господина", а користила се чак и уз имена жена из владарских породица. Код Османлија, титула се користила још у време Орхана (1326--1326–1362) и додељивана је високим војним и цивилним званичницима као и њиховом потомству. У каснијем периоду, постала је толико раширена да су је носили чак и обични властелини као и сви који су се налазили у личној служби принчева из династије. Додељивана је и дипломатским представницима страних земаља и страним државницима. У нашим крајевима б. је титула вишег племства.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Смаилагић, Лексикон ислама, Сар. 1990; M. Zeki Pakalın, Osmanlı Tarih Deyimleri Ve Terimleri Sözlüğü, I, Istanbul 2004.

Ј.ована Шаљић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)