БЕДРИНИЦА/БЕДРНИЦА

БЕДРИНИЦА/БЕДРНИЦА (Pimpinella), једногодишње, двогодишње или вишегодишње зељасте биљке из фамилије штитара (Apiaceae). Стаблo им је усправно и високо 10--100 цм. Доњи листови су непарно перасто дељени, ретко цели, а листићи округласти, елиптични или ланцетасти, по ободу назубљени. Листови стабла слични су само са ужим сегментима, ретко узано тракасти. Цветови су ситни, беличасти, црвенкасти или бледољубичасти у вршним штитастим цвастима. Плод је дугуљаста или округласта двојна ахенија. Род обухвата око 150 врста, претежно у Азији, Африци и Европи, а посебно у Средоземљу. У Европи има око 15, а у Србији пет врста. Најпознатија врста овог рода је анис (P. anisum), једногодишња биљка која се гаји због ароматичних плодова. Користи се као зачин и додатак алкохолним пићима мастици и узу. Претпоставља се да је азијског порекла. Од дивљих врста у Србији најчешће су велика б. (P. major) и мала б. (P. saxifraga). Остале врсте у Србији су: P. tragium и P. peregrina. Скоро све врсте рода Pimpinella су лековите и користе се као експекторанси, карминативи и спазмолитици. Посебно је интересантна Панчићева или српска б. (Pancicia serbica), ендемо-реликтна врста која је распрострањена од централне Босне и северне Црне Горе на исток, преко западне Сpбије до Копаоника, а на југ до Шарпланине. Описао ју је италијански ботаничар Роберто Висијани 1857, на основу материјала који је сакупио Ј. Панчић на планини Јавор у Западној Србији, дајући име роду по знаменитом српском природњаку. Настањује планинске ливаде од 1.200 до 2.000 м. Разликује се од осталих европских представника рода Pimpinella по целим, округластим и назубљеним доњим листовима, док листови стабла према вршним деловима постају све више издељени, да би на крају били узано тракасти, скоро кончасти. Један је од веома добрих примера хетерофилије код копнених биљака. По овим особинама слична је неким врстама из Мале Азије. Неки европски ботаничари је сврставају у род Pimpinella (P. serbica), мада по својим морфолошким, хоролошким и генетичким особинама заслужује да буде посебан ендемични монотипски род Pancicia.

ЛИТЕРАТУРА: T. G. Tutin, „Pimpinella L.", у: T. G. Tutin, et al. (eds.), Flora Europaea, 2, Cambridge 1968; В. Николић, „Род Pimpinella L., Pancicia Vis.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 5, Бг 1973; М. Обрадовић, П. Лукић, М. Горуновић, „Pimpinella anisum L.", „Pimpinella saxifraga L.", у: M. Сарић (ур.), Лековите биљке Србије, Бг 1989.

В. Стевановић