БЕЋИР, Јово

БЕЋИР, Јово, црногорски бригадир, југословенски пуковник (Његуши, 14. IX 1870 – Јасеновац, 1942). Као питомац црногорске владе војну школу учио 1886–1890. у Модени (Италија), а вратио се у Црну Гору са чином потпоручника. Поручник је од 1895. У црногорском одреду у међународној мисији на Криту 1897. био је заменик командира Машана Божовића. Капетан постао 1901, мајор 1905, а најмлађи црногорски бригадир (ђенерал) 1912. Био је помоћник министра војног, члан Великог војног суда и ађутант престолонаследника Данила. Ишао у дипломатске мисије у Москву и Берлин, пратио кнеза Мирка у Италију и учествовао у Луцерну 1912. у договору са делегацијом Србије за рат против Турске. У неколико махова одлазио у Београд ради договора пред Први балкански рат. У 1912. и 1913. био је начелник штаба и командант Зетског одреда, командант трупа за напад на Скадар и војни гувернер у том граду. Од 1914. командант дивизије у Херцеговачком одреду, која је задржавала бочни удар аустријских трупа до јануара 1916. Након одласка краља Николе у иностранство, остао у Црној Гори и потписао са командиром Петром Ломпаром и аустријским генералом Виктором Вебером одредбу о предаји оружја. После окупације припремао оружани устанак и 1916. био интерниран у логор Болдогасоњ где је био међу присталицама династије Петровић. У југословенску војску примљен је 1919. и дат му је чин пуковника. До 1922, када је на свој захтев пензионисан, службовао је у штабу Дунавске дивизије у Београду, у команди Друге армијске области у Сарајеву и у Дравској војној области. Као пензионер живео у Сарајеву, али је активиран у априлском рату 1941. После капитулације вратио се у Сарајево, где су га ухапсиле усташе. Ослобођен је по препоруци италијанске краљице Јелене, ћерке краља Николе. Одбио је понуђено место у окупаторској влади Црне Горе и одведен у Јасеновачки логор где је убијен. Добио је Данилов ред V и VI степена, Орден Св. Саве II и III степена, Таковски орден IV степена, руски Орден Св. Ане III степена, италијанско одликовање Corona d'Italia, француску Легију части и друга признања.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Павловић, Опсада Скадра, Бг 1926; М. Ђуришић, Први балкански рат 1912–1913, Бг 1960; Н. Шкеровић, Црна Гора за вријеме Првог свјетског рата, Тг 1963; Црна Гора на освитку XX вијека, Бг 1964; Н. Ракочевић, Црна Гора у Првом свјетском рату 1914–1918, Цт 1969; Историја српског народа, IV/2, Бг 1983; Д. Ј. Мартиновић, Портрети, VI, Цт 1997; Д. Бећир, „Бригадир Јово Бећир", у: Мојковачка операција 1915–1916, Бг 1997.

Миро Вуксановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)2011)