БЕАРА, Владимир

БЕАРА, Владимир, фудбалер, тренер (Зелово код Сиња, 2. XI 1928). Фудбал је почео да игра у јуниорској екипи сплитског Хајдука, где је брзо био запажен и уврштен у први тим. За овај клуб одиграо је 308 званичних утакмица, од којих 138 у првенству, и примио 139 голова, (1947–1955). С Хајдуком је освојио три титуле националног шампиона (1950, 1952. и 1955). На врхунцу популарности прешао је у београдску Црвену звезду (1955) и до 1960. одиграо 174 утакмице (83 првенствене), примио 81 гол и освојио још четири титуле првака Југославије (1956, 1957, 1959. и 1960) и два Купа маршала Тита (1958. и 1959). За државни тим бранио је на 59 утакмица (1950–1959). Налазио се у чувеном тиму који је на ОИ у Финској 1952, после победе над Совјетским Савезом (3:1), освојио сребрну медаљу, изгубивши у финалу од Мађарске. Због одличних одбрана на утакмици с Енглеском 1950, енглеска штампа га је назвала „Велики Владимир". Истакао се и одбранама против Бразила (1:1) на Светском првенству 1954. у Швајцарској. Одабран је за голмана у селекцији Европе, која је 1953. играла у Лондону против Енглеске. Од националног тима опростио се 11. X 1959. у Београду на мечу против Мађарске. Сматра се једним од најбољих југословенских голмана свих времена. По завршетку играчке каријере завршио је Високу тренерску школу у Келну и деловао као тренер у Немачкој, Холандији, Камеруну и у земљи.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија физичке културе, I, Зг 1975; В. Стојковић, Клуб познатих у фудбалу Србије и Црне Горе 1903–2005, Бг 2005.

Душан Попов

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)